Компаније које увозеробу на тржиште Европске уније од данас су у обавези да плаћају карбонску таксу (CBAM) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује током производње робе, док је Србија истовремено увела наплату националног пореза у износу од четири евра по тони, чиме се умањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија.
Емисије угљен-диоксида имају све већи утицај на глобално загревање и климатске промене, а највећи део ових емисија потиче из енергетски интензивних индустрија, као што су производња цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије.
Из тих разлога, Европска унија је од 1. јануара започела пуну примену CBAM механизма, односно прекограничног опорезивања угљеника, док је Србија истовремено започела наплату националног пореза домаћим произвођачима.
Циљ овог механизма заснован је на климатској регулативи Европске уније, која предвиђа постизање климатске неутралности европског континента до 2050. године.
Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је раније за Танјуг да овај механизам представља прилику за унапређење процеса декарбонизације у Србији, истичући да ће приходи од ових такси бити реинвестирани у зелене пројекте, али и у повећање буџета.
Она је појаснила да је суштина CBAM механизма у изједначавању цена угљеника за производе настале у Европској унији и оне који се увозе из земаља које нису чланице Уније.
„Ова нова регулатива је важан корак ка усаглашавању са системом трговине емисијама, који функционише искључиво за чланице ЕУ. CBAM представља прелазно решење како би се привреда земаља кандидата или оних које своје производе пласирају на тржиште ЕУ постепено прилагодила“, навела је Павков.
Национални порез на емисије угљен-диоксида у Србији регулисан је Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и Законом о порезу на увоз угљенично интензивних производа.
Србија је прва земља Западног Балкана и прва чланица Енергетске заједнице која је испунила један од кључних предуслова за примену овог пореза – успостављање MRVA система, односно система за мониторинг, верификацију и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште.
Од 2023. године, уз подршку Швајцарске и Привредне коморе Србије, домаћи произвођачи су припремани за извештавање у складу са захтевима CBAM уредбе, како би задржали конкурентност на тржишту Европске уније.
Ова уредба ће највише утицати на произвођаче цемента, алуминијума, ђубрива и електричне енергије, док тачан број погођених привредних субјеката у Србији још увек није прецизиран.
Министарство заштите животне средине ће, у сарадњи са осталим ресорима, пратити стање на тржишту како би се спречило двоструко опорезивање српских привредника, односно истовремено плаћање националног пореза и CBAM таксе у Европској унији.
CBAM механизам представља инструмент политике заштите животне средине који има за циљ да обезбеди фер конкуренцију и спречи премештање производње у земље са мање строгим климатским прописима, доприносећи остварењу циљева Париског споразума и климатској неутралности Европе до 2050. године.
Немачка уводи нова правила од 2026: већи минималац, скупљи превоз и пореске измене
Преузмите андроид апликацију.
