EU projekat „Bezbedna priroda – klima“ koji će u naredne tri godine uticati na zaštitu životne sredine i klimatske promene u Srbiji, između ostalog i preko granta od pola miliona evra, startovao je danas kada je 17 organizacija i institucija potpisalo memorandum o saradnji.
Cilj projekta, koji se realizuje u okviru „Akcija Srbije“, u zaštiti životne sredine je da otključa javni prostor i omogući konstruktivan dijalog kako bi došlo do zajedničkih a sistemskih pomaka, čulo se danas na skupu u Privrednoj komori Srbije.
EU je obezbedila 500.000 evra koji će preko javnih poziva poslužiti za osnaživanje najmanje 75 manjih organizacija građanskog društva širom Srbije koje su aktivne po ovim temama.
Za promociju otvorenog dijaloga kroz „ad hoc grantove“ opredeljeno je 60.000 evra, koji će biti upotrebljeni za hitne akcije najmanje 50 organizacija.
Dodatno, tokom realizacije, planirano je tehničko jačanje civilnog sektora putem transfera znanja, odosno organizovanje obuka.
Predstavnik Delagacije EU u Srbiji Sakelaris Hurdes rekao je da cilj projekta da budu ojačani kapaciteti građanskih udruženja na očuvanju prirode i klimatskih promena.
„Bitno je da realni donosioci odluka čuju glas građana, vide njihovu posvećenost, te da građani utiču na svoju budućnost“, rekao je on.
Ocenio je da građanske inicijative i uduženja već nekoliko godina rade na podizanju svesti društva, te da postaju glas građana koji dopire do donosilaca odluka.
„Glas građana omogućava da se dođe do boljeg političkog dijaloga“, istakao je Hurdes.
Podsećajući na Zeleni dogovor EU i Zelenu agendu za Zapadni Balkan, on je naveo da je dobra vest za Srbiju bila što je otvoren Klaster 4 pristupnih pregovora.
„Ovaj klaster je otvorio mogućnost za različite pregovore. Srbija ulaže velike napore da zatvori ovo poglavlje. Bitno je da se dođe do toga da se pregovori zatvore, a ne samo da budu otvoreneni“, rekao je on i dodao da se dosta toga uraditi što je pre moguće.
Ovaj projekat je način da se preko organizacija civilnog društva svi uključe u ove procese i utiču na promenu svesti u ovim oblastima.
„Želimo da vidimo da Srbija postane zelenija, manje zagađena, zdravija zemlja, da ima zdraviji vazduh i vodu. Svaki građanin ima pravo na to, jer zagađenje utiče na svačije zdravlje. Moramo raditi zajedno, na uspostavljanju viših standard životne sredne, jer je to dobrobit za čitavo društvo“, rekao je Hurdes.
Izvršna direktorka WWF Adria, koja je deo Svetske organizacije za prirodu aktivne u 100 zemalja, Nataša Kalauz ocenila je da je stanje alarmantno jer svakog sata na Zemlji nestaje jedna vrsta.
Ilustrujući primerom zagađenja mikroplastikom navela je da u zemljama regiona svaki stanovnik nedeljno pojede plastičnu karticu, što je plastična vešalica mesečno.
„Veliki globalni izazov je kako pomiriti želju za razvojem, a da ne ide na uštrb prirode. Ovaj pojekat doprinos je, možda mali, u sistemskom rešavanju tog problema. Moramo zajednički da rešavamo ovaj problem“, rekla je ona.
Ocenila je da su zemlje regiona manje razvijene pa možda mogu pokušati da preskoče greške koje su već razvijenije države napravile.
Savetnik predsednika PKS za zelenu i cirkularnu ekonomiju Radman Šelmić istakao je da se u Srbiji mora raditi na promeni svesti jer u regionu 60 posto ljudi ima svest da je klimatske promene bitne dok je to u EU – 93 posto.
„Uloga civilnog sektora je veoma značajna da kroz podizanje svesti naprave pritisak na sve institucije. Zelena tranzicija je zahtevna i to moramo zajedno“, rekao je on.
Ocenio je da nije ohrabrujuće što prema istraživanju PKS 60 posto kompanija u Srbiji nije znalo da objasni koncept cirkularne ekonomije, a dodatnih 20 posto nikad nije za njega čulo.
Naglasio je da se mora raditi na više frontova istovremeno, te da su pored promena biznis modela privrede, neophodne promene i u obrazovanju jer će izvoz iz Srbije u EU uskoro zavisiti o karbonskih finansijskih izveštaja.
„Planovi su da u narednim godinama nastavimo edukaciju kompanija što radimo uz podršku ministarstva privrede, da intenzivnije sarađujemo sa GIZom, te da se pomogne zelena tranzicija srpske privrede“ rekao je on.
Šelmić je ocenio da je zelena tranzicija istovremeno i šansa da se napravi suštinsko i pravedno, restruktiriranje ekonomije.
Saradnik na projektu Marina Papović naglasila je da je cilj povećanje uticaja i kapaciteta organizacija građanskog društva da se bave temama u oblasti zaštite životne sredine i klimatskim promenama.
Na listi organizacija i insitucija koje su potpisale saradnju su Ministarstvo privrede, PKS, Pokrajinski sekretarijat za ekologiju, naučno tehnološki parkovi iz Niša i Čačka, fakulteti iz Novog sada, Niša i Beograda, Nacionalni savet romske manjine, Mladi istraživači, RTS, BOŠ, Impakt HAB, a od kompanija tu je Koka kola HBC Srbija.
Preuzmite android aplikaciju.
