Zahvaljujući adekvatnom vođenju ekonomske politike, Srbija je održala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima i u 2021. ostvarila snažan privredni rast, vođen investicijama, izvozom i potrošnjom, ocenjeno je danas u Briselu na redovnom godišnjem sastanku zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije (EK) i Evropske centralne banke (ECB).
Na sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje EU, srpsku delegaciju predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a u dijalogu je učestvovao i Gojko Stanivuković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, saopšteno je iz NBS.
Prema oceni EK i ECB, izgledi privrednog rasta Srbije ostaju povoljni, pri čemu su, kao i svuda u svetu, prisutni rizici da bi on mogao da bude niži od projektovanog zbog negativnih efekata konflikta u Ukrajini.
Ove institucije podsećaju da se pre izbijanja konflikta u Ukrajini, u Srbiji očekivao privredni rast od blizu 5,0 posto godišnje, što je za oko jedan procentni poen više nego u periodu pre pandemije virusa korona.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su da je tokom pandemije NBS snažno podržala privredni rast u Srbiji korišćenjem velikog broja instrumenata i mera.
Primećeno je takođe da je u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka, NBS od oktobra 2021. konzistentno zaoštravala monetarne uslove – do aprila povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje dinarskih hartija od vrednosti, a od aprila i povećanjem referentne kamatne stope.
Ocenjeno je i da je u Srbiji očuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, kojoj je NBS doprinela intervencijama na deviznom tržištu u oba smera, a tokom 2021. pretežno kupovinom deviza.
Na sastanku je konstatovano da je finansijsko zdravlje banaka u Srbiji očuvano i u uslovima krize, na šta ukazuju pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti znatno iznad regulatornih minimuma, kao i da ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja nije pogoršan kvalitet aktive banaka.
Naprotiv, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje na nivo od 3,4 posto u martu ove godine. Takođe je istaknuto da je zahvaljujući merama NBS za podsticanje dinarskog kreditiranja, pre svega privrede, nastavljen napredak u procesu dinarizacije. Ocenjeno je i da NBS adekvatno i pažljivo prati sve tržišne rizike po finansijsku stabilnost.
Uobičajena praksa je da u ovom dijalogu Evropska unija i Zapadni Balkan i Turska dogovore smernice ekonomske politike koje kandidati za ulazak u EU treba da ispune u narednom periodu, napominje se u saopštenju NBS.
Preporuke Narodnoj banci Srbije su nastavak dosadašnjih aktivnosti – praćenje faktora inflacije i reakcija po potrebi kao i u prethodnom periodu, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.
Guverner Jorgovanka Tabaković zahvalila se evropskim zvaničnicima na ocenama, koje, kada su u pitanju nadležnosti NBS, smatra realnim. U nastavku sastanka, ona je govorila o rezultatima koje je Srbija zabeležila tokom pandemije, o upravljanju kratkoročnim ekonomskim rizicima i osnovnim pravcima delovanja na dug rok.
U tom kontekstu je navela neke od rezultata koji svedoče o uspehu u borbi s negativnim efektima pandemije: kumulativan realni rast BDP-a o 6,4 posto, rast deviznih rezervi za 23 procenta, na rekordni nivo, povećanje izvoza robe i usluga za 22 odsto u odnosu na pretkriznu 2019., kao i rekordan priliv stranih direktnih investicija od oko 7,5 posto BDP-a.
Tabaković je apostrofirala zdrav rast kreditne aktivnosti od oko 10 procenata, rast dinarizacije i kredita i depozita, kao i spuštanje problematičnih kredita na istorijski najniži nivo – ispod 3,5 procenata.
Povodom aktuelnih rizika, guverner NBS je govorila o neophodnosti rešavanja inflacije na globalnom nivou i obezbeđenju energetske stabilnosti.
„Svesni smo težine zadatka u uslovima kada je inflacija pretežno vođena rastom svetskih cena energije i hrane, ali i potencijalnog negativnog uticaja na privredni rast ako previše zaoštrimo monetarnu politiku. Zbog toga postepeno pooštravamo monetarne uslove, čime se, uz očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa i podsticajne finansijske uslove na domaćem tržištu, nastavlja podrška privrednom rastu i dobrom upravljanju kreditnim rizikom“, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kada je reč o politikama na dug rok, ona je poručila da se u Srbiji može očekivati nastavak odgovorne ekonomske politike, uz neophodnu sinergiju monetarne i fiskalne politike, kao i nastavak strateškog rada na diversifikaciji u svim oblastima ekonomije.
„Drugi pravac delovanja jeste diversifikacija – počev od tržišta i proizvoda, preko izvora finansiranja investicija i oblasti u koje se investira, do izvora snabdevanja energentima, čemu kl?učno doprinose strateške odluke predsednika Vučića”, naglasila je Tabaković.
Govoreći o održivom i inkluzivnom rastu, istakla je da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda i da ćemo, u meri u kojoj svakoj zemlji pojedinačno bude dobro, stvoriti osnove za još veći zajednički prosperitet.
„Makroekonomska i finansijska stabilnost jeste neophodna, ali ne i dovoljna za održiv i inkluzivan rast. U Srbiji ćemo, uz nastavak ulaganja u infrastrukturu i ljudski kapital, kao i stalno jačanje institucija i njihove efikasnosti, sprovoditi i ključne reformske zadatke, a Srbija je svoju agendu jasno definisala i u Programu ekonomskih reformi”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Porfirije: Priznajemo autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve
Preuzmite android aplikaciju.
