Lideri EU 27 na sastanku danas i sutra u Parizu razgovaraće o smanjenju energetske zavisnosti od ruskih energenata uključujući i „odvajanje“ od ruskog gasa i nafte, rečeno je Tanjugu u Evropskoj komisiji.
Na pitanje Tanjuga da li EU razmatra zabranu uvoza nafte i gasa iz Rusije, po ugledu na SAD i Veliku Britaniju, u Komisiji kažu da EU i u ovim koracima blisko koordiniše sa partnerima sa Zapada.
„Evropa, SAD i Velika Britanija su složne oko toga da moramo da se odvojimo od ruske energije što je brže moguće. Mi smo juče predstavili plan kako da smanjimo našu zavisnost od ruskog gasa do 2030. godine. Ovo pitanje će biti razmotreno među liderima EU na sastanku u Versaju krajem nedelje“, rekao je portaprol EK, Tim Mekfi.
On je dodao da je EU pokazala da u vanrednim okolnostima može da donosi „vanredne odluke“ i reaguje brzo ako se pokaže politička želja i nađu investicije.
„Biće vrlo teško, ali i izvodljivo“, navode u Komisiji.
U Evropskoj komisiji podsećaju da je EU do sada pokrenula tri paketa oštrih sankcija protiv Rusije i Belorusije i da je spremna da usvoji „dalje mere ukoliko to bude neophodno“.
Kao deo globalnog odgovora na rat u Ukrajini i uskraćivanje prihoda Moskvi da kroz „novac od izvoza energenata finansira vojsku“, SAD i Velika Britanija već su donele odluke o zabrani uvoza ruske nafte, gasa i uglja odnosno postepeno prekine uvoz nafte iz Rusije do 2022. godine.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je EU zavisnost od ruske nafte, a pogotovo gasa, neuporedivo veća u odnosu na SAD i Veliku Britaniju i da bi ovakakv korak za EU, bar u kratkom roku, bio neizvodljiv.
EU iz Rusije uvozi oko 40 procenata potrebnog gasa i 30 procenata nafte, dok je uvoz Velike Britanije tek oko 5 procenata gasa.
Iz Moskve je takođe stigla ocena da je za EU „nemoguće brzo pronaći zamenu za rusku naftu“.
„Biće potrebne godine, a za evropske potrošače će to biti mnogo skuplje. Ovakav ishod će najviše povrediti njih“, poručio je zamenik premijera Rusije, Aleksander Novak.
Istovremeno upozorava se da bi smanjena isporuke ruskih energenata dovelo do veće upotrebe uglja u zemljama članicama što bi bilo u potpunosti suprotno sa EU politikom zelene tranzicije i dovelo do dodatnih katastrofalnih posledica po klimu.
Evropska komisija predstavila je juče svoj plan za diverzifikacije snabdevača i izvora goriva i bolju energetsku efikasnost koji bi, kako se očekuje u Briselu, do kraja ove godine trebalo da za dve trećine smanji zavisnost od ruskog gasa, a da „pre 2030. godine“ i potpuno ukine zavisnost od ruskih energenata.
U EU navode da je već pojačan uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD, a da se razgovara sa Azerbejdžanom i zemljama Golfskog zaliva, na prvom mestu Katarom kako bi se nadomestila potrošnja od 155 milijardi kubnih metara gasa što predstavlja evropski uvozu iz Rusije u 2021. godini.
Na pitanje da li je ovaj plan „izvodljiv i održiv“ u Briselu ukazuju da su mere koje se u poslednje vreme preduzmaju u EU „vanredne u skladu sa situacijom“ i da od lidera zemalja članica zavisi da li će i u kolikoj meri na sastanku u Parizu podržati ovaj energetski plan.
Preuzmite android aplikaciju.
