Ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je na otvaranju Međunarodne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru zapadnog Balkana“, da su dekarbonizacija i proces zelene tranzicije i zelena agenda prilika da Srbija privuče nove investicije i unapredi svoju energetsku bezbednost, istovremeno doprinoseći ostvarivanju regionalnih i globalnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
„Nalazimo se na raskrsnici i pitanje je da li ćemo biti hrabri, odgovorni i svesni da je potrebno da svi budemo uključeni u proces energetske tranzicije, Vlada, parlament, struka, nevladin sektor. Moramo da isključimo sve vrste lobija iz proizvodnje električne i toplotne energije, kako bismo mogli da sprovedemo promene u energetskom sektoru uz održanje energetske bezbednosti i poštovanje svih standarda zaštite životne sredine i kako bismo pokrenuli novu strukturu ne samo energetskog miksa, već kompletne privrede“, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je napomenula da novi zakoni predstavljaju bazu, a da će do kraja godine biti gotovi svi podzakonski akti, kao i strateška dokumenta – integrisani plan za klimu i energetiku i strategija razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. godine.
„Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita, koji mora da se zna kakav će biti za narednih nekoliko godina i decenija, uz uvažavanje svih analiza i potencijala, ali je jasno da čak i da nema zelene agende na globalnom nivou, da bismo u jednom trenutku morali da mislimo i o drugim izvorima za proizvodnju električne energije, koji nisu niskokalorični lignit. Lignit više nije naše zlato, kao pre 30 godina, jer sada koristimo najnekvalitetniji lignit, pa nam je potrebna veća količina za jedan kilovat-čas, pa je i realna cena te energije znatno viša“, rekla je ona.
Mihajlovićeva je istakla da pored zakona i strateških dokumenata, nova energetska politika donosi i novi investicioni plan sa projektima vrednim blizu 18 milijardi evra.
„Naš novi investicioni plan vredan je blizu 18 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi za elektroenergetske kapacitete. Planirane su investicije u izgradnji velikih hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana. Ozbiljan izvor je i energetska efikasnost i solarni paneli. To su projekti za domaćinstva koji će učestvovati u energetskom miksu. Takođe su važni i energetsko povezivanje i ogromne investicije u distributivnu mrežu“, rekla je ona.
Vrednost zajedničkih projekata u energetici sa KfW bankom 1,5 milijardi evra.
Mihajlovićeva je navela da je u procesu energetske tranzicije potrebna i reforma javnih preduzeća.
„Zelena agenda znači i promene u funkcionisanju javnih preduzeća, koja su danas inertna, i proteklih 30 godina nisu radila na izgradnji novih kapaciteta. I preduzeća će morati da idu u korak sa promenama koje sprovodimo kao društvo, a te promene se tiču energetske politike zemlje koja će obezbediti klimatski održivu energetiku i privredu i za to nam je potreban širok konsenzus“, rekla je ona.
Preuzmite android aplikaciju.
