„Mi smo u energetskom ratu sa Rusijom. Putin manipulacijom energoberzi pokušava da uruši socijalni mir u članicama EU, ugrozi naš način života, i napadne naše ekonomije”, objavio je juče Jozef Sikela, ministar energetike Češke, po dolasku u Brisel na vanrednu sednicu sa 26 kolega povodom krize u snabdevanju gasom i astronomskih cena električne struje.
On je poručio i da se oseća pritisak da se berzama pošalje jasan signal o rešenjima energetske krize u EU, koji bi ih umirio.
Na stranu skeptičnost berzi, naznaku jedinstvenog stava ministara članica EU juče nije očekivala ni sama Evropska komisija.
„Ministri energetike neće odlučiti ništa (na vanrednoj sednici). Komisija će danas, 13. septembra, najverovatnije izaći sa svojim predlogom mera za rešavanje energetske krize, uzimajući u obzir napredak u ministarskoj debati”, najavio je već u četvrtak Erik Mamer, glavni portparol EK, preneo je briselski portal „Euraktiv”.
Drugim rečima, ministri energetike EU dobili su juče priliku da na jednom mestu iznesu stavove političkih prestonica suverenih članica povodom predloga SOS energoplana EU koji je oblikovala EK. Ako je to „ratni plan”, formacija je već juče delovala rastrojeno.
Naime, sa jedne strane Finska, Švedska i Danska unapred su stale uz predlog SOS plana EK. Ali su se Nemačka, Austrija i Mađarska usprotivile predlogu EK da se postavi „plafon” cena ruskom gasu. Uz to, najmanje 10 članica unije, predvođenih Italijom, Poljskom i Grčkom, zalaže se da se postavi „rampa” ovakvoj ograničavajućoj ceni za uvoz svih energentima, ne samo onih poreklom iz Sibira, preneo je londonski „Fajnenšel tajms”.
„Rusi bi mogli da uzvrate”, ocenio je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa. Strepnja je naime, da bi „ Gasprom” mogao obustaviti i dotok gasa kroz Ukrajinu.
U izdvojenom mišljenju, Poljska je objavila da će glasati protiv bilo kakvog pokušaja Brisela da nametne članicama restrikcije u korišćenju energenata, kao i da uvede obavezu prestonica da domaćim energetskim firmama oduzimaju deo „neočekivanog profita” i dele ga, shodno pravilniku iz Brisela. U međuvremenu, Češka je sastavila svoj predlog SOS mera, koji se u prioritetima razilazi s vizijom Evropske komisije.
Najskuplji kvadrat u Beogradu na vodi 9.500 evra, garaža na Kopaoniku 48.000
Preuzmite android aplikaciju.