Najčešća negativna emocija s kojom se suočavamo je svakodnevni stres.
„Koža i mozak formirani su u istom embriološkom sloju stanica. Oni se razdvajaju kako bi stvorili nervni sistem i epidermu, ali ostaju zauvek međusobno povezani“, objašnjava dr Ejmi Veksler, dermatolog i psihijatar iz Njujorka.
Upravo koža je jedan od najvećih pokazatelja našeg stanja svesti. Kada smo srećni i smireni naša koža ima bistrinu, čak i neki svoj sjaj i zdrav izgled. Ali kad smo ljutiti, pod stresom ili zabrinuti, takva je i naša koža; može da pocrveni, možemo da dobijemo akne ili psorijazu.
„U poslednje vreme puno više pacijenata dolazi s aknama i različitim vrstama kožnih problema. Puno ljudi mi je reklo da ‘pre pandemije nisu imali neku boru na licu koju sad imaju’, i u pravu su“, kaže dr Veksler.
Kada se suočimo sa nekom stresnom situacijom, nadbubrežne žlezde izlučuju hormone, uključujući kortizol, epinefrin (poznatiji i kao adrenalin) i male količine testosterona, koji pokreću lavinu reakcija i dovode do prekomerne proizvodnje masnoća, smanjenog imuniteta (što može izazvati herpes na usnama i psorijazu) i povećani protok krvi (što može uzrokovati podočnjake i natečenost), objašnjavaju stručnjaci. Kortizol takođe razgrađuje kolagen u koži, što može da dovede do pojave bora. On usporava i množenje stanica kože, što se obično događa svakih 30 dana.
„Mrtve stanice počinju da se nakupljaju, a koža će izgledati beživotno“, dodaje dr Veksler.
Osećaj radosti manifestuje se i fizički.
„U slučajevima kada se dogodi nešto pozitivno, dolazi do oslobađanja hemikalija poput endorfina, oksitocina, serotonina i dopamina, takozvanih hormona sreće“, kaže Dejvid Benk, dermatolog iz Njujorka.
Zato, trudite se da stres držite pod kontrolom, da se dobro naspavate, negujte kožu i trudite se da se aromatičnim tretmanima bar opustite ako imate neku stresnu situaciju.
