El Pais водећи дневни лист у Шпанији, са седиштем у Мадриду писао је пре два дана о нашој физичарки Милеви Марић Ајнштајн.
El Pais хвали успехе које је Милева Марић постигла, спомиње њено српско порекло и заслуге за науку, а кроз писма која је размењивала са својим мужм Албертом Ајнштајном показује и његов однос према њој.
На самом почетку текста, El Pais, кроз поруке и писма, показује каква је особа био Албер Ајнштајн према својој супрузи Милеви.
El Pais: У јулу 1914, Алберт Ајнштајн је својој жени — Милеви — послао поруку преко заједничког пријатеља, у којој је објаснио шта мора да уради да би наставили да буду заједно.
– “Да ми переш одећу, припремаш три оброка дневно, очистиш спаваћу собу и средиш моју канцеларију (коју би само он користио). Уздржаћеш се од било каквог односа са мном, осим ако је то неопходно из друштвених разлога“, написао је Алберт Ајнштајм Милеви. Такође је изричито тражио да одустане од дружења с њим код куће, као и заједничких путовања. Напоменуо је у поруци да неће бити интимности – само минимална количина контакта – и апсолутно никаквог окретања њихове деце против њега. То су били његови услови: замолио је Милеву да их прихвати.
Ово писмо, пише El Pais, јасно дефинише свет у коме је Милева живела и све ствари са којима је морала да се носи. Алберт је био готово сигуран да ће на крају попустити и да ће прихватити оне понижавајуће услове који ће је учинити слугом „великог човека“. Међутим, Милева се успротивила, и убрзо након тога, натерала је Алберта да прихвати другачији сет услова, у којима је он обећао да ће обезбедити суму новца за издржавање и образовање своје деце. Милева их је потом повела са собом у Цирих.
El Pais пише: Милева је припадала имућној српској породици која је живела на аустроугарској страни границе, у Новом Саду. Они су били православни хришћани. Отац ју је подржавао да студира, што је била реткост за жене у то време. Шепала је, што је значило да јој је било тешко као детету. Међутим, њена интелигенција јој је отворила врата и у Цириху је успела да се повеже са расејаним, незрелим и бриљантним дечаком из јеврејске породице. Алберт Ајнштајн је био четири године млађи од ње, али су се савршено разумели. Она и Ајнштајн су били колеге студенти на Политехничком институту у Цириху, у Швајцарској, где су обоје студирали физику. Заљубили су се и венчали 1903. године.
Милева је радила на математичком делу Албертових теорија, писала критике за специјализоване часописе (у које је он ставио своје име) и чак припремала белешке за његове часове када је обезбедио место професора. У разним књигама и филмовима истакнут је значајан допринос који је Милева Марић дала научном раду Ајнштајна, који је добио Нобелову награду 1921. године. Након удаје за Ајнштајна, научна каријера Милеве Марић је замрла, а она се фокусирала на подизање њихова два сина. Пар се на крају развео 1919. Милева Марић се касније вратила у Цирих, где је живела миран живот, углавном далеко од научне заједнице.
Упркос академском успеху, Милева Марић се суочила са бројним изазовима, укључујући и родну дискриминацију, која је ометала њено напредовање у каријери. Међу историчарима је била стална дебата о обиму њеног доприноса у Ајнштајновом раду, посебно у погледу теорије релативности. Неки сугеришу да је можда дала значајан допринос Ајнштајновим раним истраживањима, док други тврде да је њен утицај био минималан. Док доприноси Милеве Марић физици остају предмет спекулација и дебата, њена прича и даље интересује историчаре и научнике заинтересоване за историју науке, посебно за улогу жена у тој области.
Како год да се посматра рад и допринос Милеве Марић физици, лепо је да се светски медији, са времена на време осврну на њен рад, живот и порекло.
Sestra Kim Džong Una: Kišida izrazio želju da se sastane sa liderom Severne Koreje
Преузмите андроид апликацију.
