Iza nas je veoma burna godina, a događaji koji nas očekuju u budućnosti neće biti ništa jednostavniji po Srbiju i nacionalne interese. Ima li država snage da se izbori sa svim izazovima koji nas očekuju? Da li se i dalje nalazimo na evropskom putu? Šta možemo da očekujemo od država u regionu? Da li je pitanje Kosova i Metohije Gordijev čvor ili postoji rešenje za ovo viševekovno pitanje? Na ova, kao i na druga pitanja odgovore nam je dao državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović.
Rasprava o evropskoj perspektivi naše države je tema koja je i dalje aktuelna? Da li je Srbija i dalje na evropskom putu i gde vidite našu državu za pet godina?
Nema nikakve dileme oko toga da se Srbija nalazi na evropskom putu, odnosno da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji jedan od spoljnopolitičkih prioriteta naše države. Takvo opredeljenje Srbije je bazirano na vrednostima koje delimo sa našim evropskim susedima, ali i na jasnim interesima, imajući u vidu brojne koristi koje članstvo u EU sa sobom nosi. Međutim, mi moramo biti svesni veoma kompleksnih okolnosti koje postoje, a koje se ogledaju u fenomenu tzv. zamora od proširenja kojim su ophrvana društva u mnogim starim članicama EU. To znači da pored svega što mi činimo na planu ispunjenja zadatih kriterijuma za članstvo, a učinili smo mnogo toga u prethodnim godinama, odluka o našem pristupanju EU će na koncu ipak biti u rukama država članica i imaće prevashodno politički karakter. S tim u vidu, ja ne mogu pružiti jasan odgovor na pitanje hoće li Srbija za pet godina biti punopravna članica ili ne, ali je realno očekivati da ćemo do tada ispuniti sve tehničke kriterijume za članstvo. No, za građane Srbije je, verujem, od toga daleko bitnije da se u našoj zemlji održi zamajac dinamičnog ekonomskog razvoja i ostvari vizija sadržana u planu „Srbija 2025“, koji podrazumeva povezivanje svih krajeva Srbije mrežom auto-puteva i brzih pruga, izgradnju novih škola, bolnica i sportskih dvorana, kao i dostizanje prosečne neto plate od 900 evra. Na taj način mi postižemo ekonomsku konvergenciju sa Evropskom unijom, a naši građani se približavaju evropskim standardima življenja.
Srbija je nesumnjivo lider u regionu. Šta to znači za države u regionu i za celokupni Balkan?
Iza tvrdnje o liderskom mestu koje Srbija zauzima u regionu kriju se egzaktni podaci o stopama privrednog rasta koji naša država ostvaruje prethodnih godine, stopi nezaposlenosti koja je u padu, kao i ukupnoj sumi direktnih stranih investicija koja i u godinama pandemije prevazilazi tri milijarde evra. Po svim tim pokazateljima, Srbija danas daleko odskače od suseda. Međutim, niko od naših suseda nema razloga da zbog toga strahuje od Srbije. Upravo suprotno, ekonomski razvoj Srbije vuče čitav region napred. Pritom, državno rukovodstvo Srbije ima jasnu svest o tome da ekonomski razvoj predstavlja tzv. mirovnu dividendu, tj. da ne bio bio moguć kada ne bismo imali stabilnost u regionu. Stoga nema države regiona koja je više zainteresovana za očuvanje mira, spokoja i političke stabilnosti u ovom delu Evrope od Republike Srbije.
Zašto je za Srbiju važan Mini Šengen, odnosno inicijativa Otvoreni Balkan, i šta to znači za države Zapadnog Balkana?
Inicijativa Otvoreni Balkan, do nedavno poznata kao Mini Šengen, predstavlja noseći stub regionalne politike Republike Srbije. Ona ima za cilj punu ekonomsku integraciju regiona, što podrazumeva formiranje zajedničkog prostora za slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, ali i kreiranje jedinstvenog tržišta rada, te zajedničkih programa za privlačenje stranih investicija, sprečavanje prirodnih katastrofa i još mnogo toga. Najambiciozniji cilj, koji će ujedno biti i najvidljiviji svim građanima regije, jeste plan da se do početka 2023. godine potpuno uklone granični prelazi između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, baš kao što je to učinjeno unutar Šengenskog prostora. To će nesumnjivo doprineti procesu pomirenja među narodima regije, što je veoma važno ali se teško da kvantifikovati. Ono što, pak, možemo jasno predstaviti brojkama jesu ekonomske predikcije koje kažu da bi ukidanjem postojećih barijera koje postoje na granicama unutar regiona, zemlje Zapadnog Balkana mogle da stvore čak 3,5 milijardi evra nove vrednosti svake godine, te da na duži rok ostvare održive stope privrednog rasta od preko 5%. Vođeni takvom vizijom, mi zaista možemo postati ekonomski motor Evrope, a to na koncu ni Evropska unija neće moći da ignoriše, što znači da realizacija inicijative Otvoreni Balkan ne samo da nije u suprotnosti sa ambicijama država regiona da pristupe EU, već može i pospešiti realizaciju tog cilja.
Srbija trenutno uspešno balansira između istoka i zapada. Da li je dugoročno održiva pozicija Srbije u tom smislu?
Odluka naše države je da sledimo kurs vojne neutralnosti i političke nezavisnosti. U određenim situacijama, svrstavanje uz velikog i snažnog sponzora deluje kao najbolje rešenje, međutim na duži rok posmatrano jedino suvereno vođenje spoljne politike daje prave rezultate. Ako se priklonite nekom bloku, kad tad ćete doći u situaciju da svoje nacionalne interese morate da podredite zahtevima moćnog pokrovitelja. Zato smo se mi odlučili za drugačiji, naizgled teži put političke nezavisnosti, koji nam već donosi brojne plodove. Ako nekome to i nije bilo jasno do pre koju godinu, sada nakon izbijanja krize izazvane pandemijom korona virusa računica mora biti sasvim očigledna, jer nam je upravo suverena politika omogućila da pravovremeno nabavimo svu neophodnu medicinsku opremu i vakcine iz različitih delova sveta. Suvereno vođenje spoljne politike nikada ne predstavlja lak zadat, ali pored konkretnih koristi koje sam pomenuo, značajno doprinosi ugledu i autoritetu države u međunarodnoj areni. Siguran sam da ćemo se i ubuduće susretati sa brojnim izazovima, ali isto tako sam uveren da ćemo uspeti da ih prebrodimo, baš kao što je to i do sada bio slučaj.
Svedoci smo da se u Srbiji dešava ekspanzija stranih investicija sa gotovo svih meridijana sveta? Koja je uloga Ministarstva spoljnih poslova i diplomatske mreže Srbije u tom pogledu?
U savremenom sistemu međunarodnih odnosa, diplomatska mreža dobija neke nove, netradicionalne funkcije, među kojima je svakako najvažnija promocija ekonomskih potencijala države i podrška privrednoj saradnji. Često su diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u svetu prva adresa kojoj se obraćaju privrednici zainteresovani za neki oblik poslovne saradnje. Upravo stoga smo mi u Ministarstvu spoljnih poslova nedavno formirali poseban Sektor za ekonomsku diplomatiju, koji će početi da radi punim kapacitetom tokom naredne godine. Glavni zadatak kolega koji će se baviti tom dimenzijom diplomatskog rada biće da koordiniraju rad naših ambasada širom sveta sa relevantnim ministarstvima iz sektora ekonomije, kao i sa drugim institucijama poput Razvojne agencije Srbije i Privredne komore Srbije, kako bi kroz sinergetski efekat postigli najbolji mogući rezultati.
Šta Srbiji može da donese Samit Pokreta nesvrstanih koji je nedavno održan u Beogradu?
Samo održavanje tako velike konferencije u prestonici Srbije, a radi se nesumnjivo o najvećem multilateralnom skupu u Evropi tokom ove godine, budući da je učešće uzelo čak 120 delegacija, predstavlja ogroman uspeh naše državi, imajući u vidu pandemiju korona virusa koja i dalje utiče na dinamiku rada u svetu diplomatije. Veoma je bilo prijatno slušati sve reči hvale kojima su prisutni ministri spoljnih poslova obasipali Srbiju kao dobrog domaćina konferencije, a neki od njih su istakli da je naša država postavile nove standarde u organizaciji velikih multilateralnih skupova. No, pored značajnog porasta ugleda Srbije o kojem prethodno navedene reči govore, naša država će imati i veoma merljive koristi koje će biti moguće kvantifikovati tek u mesecima koji slede, kada će doći do realizacije dogovora koji su načinjeni sa brojnim državama, pre svega u sferi ekonomije.
Pitanje Kosova i Metohije je jedan od najvećih izazova za Ministarstvo spoljnih poslova i državu. Da li je pitanje Kosova i Metohije svojevrstan Gordijev čvor ili vidite pozitivno rešenje za pripadnike dva naroda?
Status Kosova i Metohije svakako predstavlja najveći problem sa kojim se naša država suočava u svakom smislu, pa tako i u sferi spoljne politike. Pritom, taj problem ima veoma duboke korene koji sežu decenijama, ako ne i vekovima unazad. Kada imate tako dubok i kompleksan problem, nije realno očekivati bilo kakva instant rešenja. Stoga nisam ljubitelj metafore Gordijevog čvora, budući da je Aleksandar Veliki taj čvor presekao potezom mača, a nadam se da nikome neće pasti na pamet da na sličan način pokuša da reši problem Kosova i Metohije. Jedini način na koji se može doći do dugoročno održivog političkog rešenja za taj spor jesu pregovori, što predstavlja dug i mukotrpan proces, a bez obzira na to koliko pregovori budu trajali mi ujedno moramo brinuti o sigurnosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i ujedno graditi kanale za međusobnu komunikaciju Srba i Albanca na širem planu. Međutim, za svaki razgovor je potrebna dobra volja dve strane, a to je pogotovo slučaj kada se radi o ovom veoma kompleksnom procesu dijaloga. Bojim se da zvanični Beograd trenutno nema adekvatnog sagovornika sa druge strane stola, a da predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini Aljbin Kurti svojim otvorenim odbacivanjem Briselskog sporazuma veoma drsko baca rukavicu u lice ne samo nama, već i evropskim posrednicima. Zato mi se čini da se približavamo momentu istine, u kojem će upravo EU, koja je dobila mandat za vođenje pregovora od strane Ujedinjenih nacija i pod čijim okriljem je još 2013. postignut Briselski sporazum, morati da angažuje mehanizme koje svakako poseduje kako bi se taj sporazum konačno i primenio u celosti. U suprotnom, ceo pregovarački proces će izgubiti smisao i u mnogo čemu ćemo se vratiti u vreme pre 2013. godine, a to ne bi bilo dobro ni za jednu stranu uključenu u proces dijaloga.
Da li je pozicija Bosne i Hercegovine održiva u budućnosti, s obzirom da se u regionu, ali i od određenih svetskih sila sve češće čuje da Dejtonski sporazum može da doživi reviziju?
Ma koliko problem Kosova i Metohije bio kompleksan, mnogi smatraju da Bosna i Hercegovina predstavlja problem koji je još teže razrešiti. Uzdržao bih se od procena o održivosti Bosne i Hercegovine na srednji i duži rok, ali očigledno je to da trenutno postoji visok stepen nezadovoljstva među pripadnicima sva tri konstitutivna naroda. Iako podjednako nezadovoljstvo svih predstavlja oblik ravnoteže, problem predstavlja to što neki u Bosni i Hercegovini smatraju da mogu uz podršku međunarodne zajednice nametati svoju volju drugima, kršeći odredbe samog Dejtonskog sporazuma kojim je taj delikatni balans nezadovoljstva uspostavljen. Naravno, nijedan dokument ne predstavlja slovo urezano u kamenu, pa tako to nije slučaj ni sa Dejtonskim sporazumom, ali se njegove odredbe mogu menjati samo uz saglasnost oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda. Sve drugo, poput nametanja odluka jednom entitetu ili narodu ili drskog ignorisanja prava definisanih Dejtonskim sporazumom predstavlja put u katastrofu. Nadam se da će među svim političkim akterima u Bosni i Hercegovini prevladati razum, kao i da će međunarodni akteri uvažiti osetljivost situacije koju danas imamo u toj državi i suzdržati se od jednostranih, nametnutih mera kojima se suštinski negira suverenost Bosne i Hercegovine i njen demokratski karakter, a čitav region drastično destabilizuje.
Preuzmite android aplikaciju.
