Када је пре неколико година први пут покренута прича око експлоатације литијума, одређени центри моћи из ЕУ и Немачке су засули наш медијски простор лажима које су за последицу имале да се на нашим улицама појави нешто већи број људи.
Лажне еколошке организације директно финансиране из иностранства су се грчевито бориле против саме помисли да се крене са производњом литијума. Власт која није желела друштвене немире, ради мира у кући, обуставила је цео пројекат, те због свега тога ова идеја која је имала за циљ економски препород Србије није добила шансу. На жалост, неки ван Србије нису дозволили ни да се прича о томе.
Данас, након одређеног протока времена, поставља се питање, да ли ми као друштво можемо самостално да покренемо дијалог о некој теми, а да не дозволимо да нам странци утичу на јавно мњење?
Хајде да кренемо рационално да сагледавамо ствари. Ако постоје предикције да би неки пројекат успео да толико економски оснажи нашу земљу, до те мере да би наш БДП могао да достигне износ и до 150 милијарди евра, зар не би било нормално да сви узмемо учешће у јавном дијалогу око тога како и под којим условима би могло да се крене у његову реализацију?
Да хладне главе размотримо све опције. Уместо тога, велики број људи је насео на читаву бујицу лажи које се односе на тему литијума у Србији, не желећи уопште да разговара о томе.
Пројекат Јадар није само рудник. Реч је о пројекту који би запослио на десетине хиљада наших грађана.
То су фабрике за прераду литијума, фабрике за батерије, фабрике за електричне аутомобиле, фабрике за рачунаре, фабрике за прераду сумпорне киселине од које може да се направи десетине других готових производа, почеврши од ђубрива до одређених медицинских производа.
Све то би донело и много инфраструктурних пројеката. Као што ни ЕКСПО није само неки сајам за чије потребе ће се градити национални стадион. ЕКСПО је пројекат од кога ће имати корист све општине у Србији. То су болнице, школе, вртићи, путеви и пруге које ће се градити по целој Србији.
Сви који желе добро Србији морају да схвате да само економски снажна Србија може да оствари своје националне циљеве. Успон Србије у средњем веку је започео тек када смо се економски оснажили, а то није било могуће без отварања рудника.
Ми смо земља богата рудама, све што смо имали и што данас имамо и за шта се боримо настало је на рудама.
Да није било руда, не би било ни Грачанице, Дечана, Пећке патријаршије и свих других светиња које данас покушавамо да сачувамо.
Дакле, Косово и Метохија, Република Српска, права Срба у Црној Гори и другим земљама браниће се литијумом. Када би достигли БДП од 150 милијарди евра, са животним стандардом који би био на нивоу најразвијенијих држава Европске уније, не би постојао национални проблем који не би могли да решимо.
Колико будемо јаки економски, толико ћемо бити јаки војно и дипломатски. Ако је све то могуће са литијумом, хајде да размотримо опције под којима би овај пројекат могао да се реализује, тако да сачувамо животну средину око које постоји највећи страх када је ова тема у питању.
За почетак, треба демантовати кључне лажи које су циљано пласиране.
Рудник литијума би био подземни рудник, у том смислу се не би разликовао од свих других подземних рудника које имамо. Видео клипови који су пласирани на друштвеним мрежама приказивали су отворене копове спаљене земље, што је имало за циљ да уплаши народ.
Друга лаж која се ширила односила се на површину самог рудника. Колубарски басен износи 650 квадратних километара, а рудник литијума би заузео свега 220 хектара. Што значи да тврдње по којима би цео тај крај био уништен не представљају ништа више од циљано пласираних дезинформација.
Трећа дезинформација се односи на сумпорну киселину за коју је речено да ће бити испуштана у ваздух, земљу и воду. Ако погледамо студије, можемо видети да се процес који подразумева коришћење сумпорне киселине одвија на ниској температури, до 90 °Ц, доста нижој од тачке кључања сумпорне киселине која износи 290 °Ц.
Пројектом је предвиђено коришћење скрубер филтера чија је основна функција да сакупља отпадне гасове како се не би ослобађали у атмосферу. То значи да никаквог испуштања сумпора не би било.
Такође, треба напоменути да је на нивоу Европске уније донета одлука да се у наредне две деценије у потпуности пређе на зелену агенду која ће да обухвата коришћење електричних аутомобила. Ми се налазимо пред новом индустријском револуцијом. Имамо шансу да будемо њен директан учесник. Уколико пропустимо моменат, неко други ће га искористити.
Србија је данас 11. земља у свету по резервама литијума.
Уколико будемо у пуном капацитету производили литијум, та производња би чинила 3% светске производње литијума, што довољно говори какав ефекат би то све имало на нашу економију.
Да смо се у прошлости водили страхом од нечега што је ново, онда би и данас живели у страћарама и возили се коњским запрегама. Немамо право да својим страхом упропастимо будуће генерације. Не дозволимо да популисти вођени својим себичним мотивима зауставе развој Србије. За почетак, дозволимо да се о овој теми разговара.
Па да на крају видимо под којим условима се може реализовати пројекат који ће бити безбедан по животну средину, а истовремено омогућити да сама руда остане у Србији, где би на основу њене прераде Србија била та која ће узети екстрапрофит.
Пројекат који може да од Србије направи богату и економски снажну земљу, заслужује шансу. Само таква Србија може у будућности да реши своја национална питања.
Аутор: Алекса Тојчић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Brnabić: Litijum velika šansa za razvoj Srbije, to je nafta 21. veka
Преузмите андроид апликацију.
