Европска комисија предвиђа у јесењем извештају „Европске економске прогнозе“ да ће српска привреда успорити раст у овој и идућој години на 2,7 посто и на 2,4 процента, респективно, јер утицај високе инфлације на реални расположиви доходак, како наводи, притиска приватну потрошњу.
У данас објављеним пројекцијама, Комисија прогнозира раст Србије од 3,0 процента у 2024. години.
У одељку посвећеном Србији, ЕК констатује да је након снажног раста од 7,5 процената у 2021, српска привреда наставила у првој половини ове године робусну експанзију по стопи од 4,1 посто на годишњем нивоу, која је вођена приватном потрошњом и већим залихама.
Краткорочни показатељи, додаје се даље, указују међутим на успоравање раста привредне активности током лета.
Имајући у виду утицај инфлације на реални расположиви доходак и економско успоравање главних трговинских партнера земље у ЕУ, очекује се постепено успоравање Србије до краја 2022. године, при чему ће стопа раста достићи 2,7 процената, пише у документу.
Процењује се да ће допринос инвестиција расту бити неутралан, да ће наставак снажних резултата у сектору услуга дати највећи допринос БДП-у, док ће допринос пољопривреде и грађевинарства бити негативан због суше и ефекаа високе упоредне базе грађевинске активности у 2021.
Комисија предвиђа да ће инфлација у нашој земљи достићи врхунац ове зиме, након чега ће од пролећа 2023. кренути силазном путањом. Према оцени ЕК, инфлација ће у 2022. износити на годишњем нивоу 11,9 одсто, у идућој години ће се спустити на 10,6 процената, а у 2024. на 5,6 посто.
Према прогнози ЕК, дефицит опште државе ће остати у текућој години на нивоу од око 4,0 процента бруто домаћег производа (БДП), због јаког утицаја високих капиталних трансфера за финансирање увоза енергије, након чега ће се постепено смањивати – догодине на 3,4 посто, а затим на 2,8 одсто у 2024.
Такође се процењује да ће удео јавног дуга Србије у БДП-у, подржан високим номиналним растом вредности укупне годишње производње, поступно опадати током периода пројекције. Удео јавног дуга у БДП-у Србије, Комисија види на нивоу од 55,2 посто у овој години, након чега ће догодине пасти на 52,4 процента, а у 2024. години на 51,3 одсто.
Комисија такође предвиђа да ће стопа незапослености у 2022. пасти испод 10 посто, конкретно на 9,7 процената, подржана снажним растом запослености који превазилази стопу доласка раније неактивних радника на тржиште рада, и да ће наставити силазни тренд у наредним годинама, али умеренијим темпом. У следећој години, стопа незапослености ће, према ЕК, склизнути на 9,5 одсто, а у 2024. години на 9,2 процента.
Nemački rashodi za otplatu kamata biće veći za 10 milijardi evra
Преузмите андроид апликацију.
