Европска привреда је и даље снажна упркос глобалним изазовима, наведено је у данас објављеној економског пролећној прогнози Европске комисије (ЕК) .
Европска економија је у првом кварталу ове године забележила умерен раст и тиме одагнала страх од рецесије, а томе су допринеле ниже цене енергије, јако тржиште рада и смањење проблема везаних за набавку, констатује ЕК.
У првом кварталу је у ЕУ забележен раст БДП-а од 0,3 одсто у односу на претходни квартал, а БДП у еврозони је порастао за 0,1 одсто.
Економски стручњаци на основу успешног старта у првом кварталу закључују да ће европска привреда у 2023. години порасти за 1,0 одсто, а у 2024. за 1,7 одсто.
Ове бројке одражавају нешто већи оптимизам у односу на претходну прогнозу која је ЕК објавила у фебруару, предвиђајући тада економски раст од 0,8 одсто у 2023. години, а 1,7 одсто у 2024.
ЕК сада прогнозира да ће раст БДП-а у еврозони 2023. години бити 1,1 одсто, а у 2024. години 1,6 одсто.
Очекује се да ће годишња стопа инфлације у еврозони у 2023. бити 5,8 одсто, а да ће се она смањити на 2,8 одсто у 2024.
Главни економски показатељи наводе на закључак да се економски раст наставља и у другом кварталу.
Европска централна банка (ЕЦБ) и друге европске централне банке се ближе крају циклуса подизања каматних стопа, али трошкови задуживања ће и даље бити високи, а приступ кредитима отежан, што ће негативно утицати на нове инвестиције, посебно на инвестиције у изградњу нових стамбених објеката.
Стопа инфлације је и даље висока, као и стопа базне инфлације, признаје ЕК.
Док је инфлација у првом кварталу полако падала због смањења цене енергије, базна инфлација је и даље упорна, а у марту је достигла рекордних 7,6 одсто.
Стопа базне инфлације за 2023. годину ће према прогнозама износити 6,1 одсто, а очекује се да она у 2024. години падне на 3,2 одсто.
Тржиште рада је и даље отпорно на економско успоравање, а стопа незапослености у ЕУ је у марту била на рекордно ниском нивоу од 6,0 одсто.
Стопа запослености ће према прогнози порасти за 0,5 одсто ове године, а за 0,4 одсто у 2024.
Раст плата за сада заостаје за инфлацијом, наводи ЕК.
Очекује се да ће стопа јавног дуга пасти, посебно у 2024. години. Владе европских земаља неће више морати да дотирају енергију, пошто се очекује да ће она бити јефтинија.
Самим тим, државни дефицит ЕУ ће бити нешто мањи.
Удео јавног дуга у односу на БДП ће у 2024. години у ЕУ пасти испод 83,0 одсто, а у еврозони на 90,0 одсто, с тим што постоје значајне разлике међу чланицама ЕУ.
Европска комисија сваке године у пролеће и на јесен објављује две детаљне економске прогнозе, а у зиму и на лето два привремена економска предвиђања.
Следећи извештај Европске комисије се очекује у јулу.
Nemačke kancelarije se prazne, sve više ljudi radi na daljinu
Преузмите андроид апликацију.
