Rat u Ukrajini ponovo stavlja na ispit otpornost ekonomija Zapadnog Balkana koje se još uvek oporavljaju od pandemije, izjavila je danas Debora Revoltela, glavni ekonomista Evropske investicione banke (EIB), predstvljajući rezultate istraživanja o tome da li su kompanije u regionu spremne za još jednu krizu.
„Novi rizici i povećana neizvesnost vrše pritisak na prekogranične tokove i trgovinu. To je bitna stvar, jer naša analiza pokazuje da su otpornost i novativni kapaciteti kompanija povezani s njihovim učešćem u globalnim lancima vrednosti i trgovini”, rekla je Revoltela na prezentaciji studije pred Strateškim odborom za Investicioni okvir za Zapadni Balkan u Rimu.
Prema njenim rečima, u ovoj fazi potencijalnog trenda deglobalizacije, Zapadni Balkan treba da gradi svoju konkurentsku prednost na čvrstim vezama sa Evropskom unijom i da ih dodatno ojača, kao odskočnu dasku za brži razvoj, navodi se u saopštenju EIB.
Kompanije u regionu su do danas prošle kroz pandemiju bolje nego što strahovalo u početku, nalaz je istraživanja pod nazivom „Poslovna otpornost u pandemiji i posle nje“, koje su nedavno sproveli i zajednički objavili EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodni monetarni fond (MMF), a koje je obuhvatilo širi region istočne Evrope i centralne Azije.
Prema izveštaju, kompanije na Zapadnom Balkanu su Izgubile 29 posto prometa i 9,0 odsto radne snage, a pandemija je posebno teško pogodila kontaktno-intenzivan sektor usluga i mala i srednja preduzeća. Ipak, ogromne državne mere podrške pomogle su da se spreče bankroti širih razmera, pri čemu je samo 3,0 posto firmi u regionu podnelo zahtev za stečaj ili je trajno ugašeno.
Izveštaj pokazuje da su se kompanije koje su bile integrisane u globalne lance vrednosti, one koje su bile inovativnije u prošlosti, koje su bile digitalizovanije i one sa kvalitetnijim upravljanjem bolje prilagodile uslovima rada koje je nametnula pandemija. One su povećale prisustvo na mreži, prešle na rad na daljinu, prilagodile proizvodnju ili efikasnije koristile raspoložive mere državne podrške.
Vladini programi pomoći su imali stabilizujući efekat, ublažavajući udar na ranjive firme, kao što su manja preduzeća, samostalne delatnosti…
U izveštaju se konstatuje da ekonomije Zapadnog Balkana generalno više ulažu u inovacije nego druge referentne privrede, a taj proces se sprovodi prilagođavanjem novih tehnologija koje su razvijene negde drugde.
U dokumentu se navodi da su se finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu do sada dobro držal tokom korona krize, i da se firme i dalje u velikoj meri oslanjaju na bankarske kredite u pogledu eksternog finansiranja.
Tržišta kapitala su, naglašava se, nerazvijena, a dostupnost tzv. rizičnog kapitala (ulaganje u startap kompanije koje porazumeva rizik), privatnog kapitala i lizinga je veoma ograničena. Udeo kompanija koje su kreditno ograničene na Zapadnom Balkanu znatno je veći među malim preduzećima u odnosu na velika (16% naspram 7,0%). Ta kreditna ograničenja su rezultat nedovoljne transparentnosti malih i srednjih preduzeća (MSP), kao i ograničenih raspoloživih kapaciteta posrednika za procenu rizika.
Nasleđe pandemije kovid-19 i uticaj ruske invazije na Ukrajinu verovatno će dodatno otežati firmama pristup finansijskim sredstvima. Povećanje kamatnih stopa će s vremenom prerasti u pooštravanje uslova koje treba ispuniti za finansiranje, što će još više povećati gep između potražnje i ponude kredita za MSP.
To je, kako se navodi u izveštaju, zabrinjavajuće pošto je pristup finansijama, uključujući prekoračenja, bio izvor otpornosti kompanija tokom pandemije.
Što se zelene ekonomije tiče, region polako prelazi sa zavisnosti od uglja i nafte na nuklearnu energiju i obnovljivu energiju, jačajući svoju energetsku bezbednost, ocenjuje se dalje i dodaje da se do 2018. region u velikoj meri oslanjao na fosilna goriva iz kojih se proizvodilo tri četvrtine potrebne električne energije. Napominje se da nekoliko zemalja i dalje pruža izdašne subvencije koje smanjuju cenu gasa i drugih fosilnih goriva za potrošače, čime se spušta motivaciju za smanjenje emisija štetnih gasova.
Mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, predočava EIB, obično nemaju podsticaje za ozelenjavanje svojih poslovnih modela. Fizički klimatski rizik već se odrazio na MSP u regionu, pri čemu je 10 posto anketiranih firmi prijavilo gubitke zbog ekstremnih vremenskih prilika u periodu od tri godine pre ankete.
Pored toga, studija dokumentuje ograničenu svest među MSP o pitanjima životne sredine, jer samo 21 posto tih preduzeća ulaže u energetsku efikasnost, a među onima koji ne usvajaju bilo kakve klimatske mere čak 59 procenata smatra da takvo ulaganje nije prioritet. Tačnije, izveštaj pokazuje da klimatske investicije zavise od menadžerskih kapaciteta i od pristupa finansijama, piše u izveštaju.
Preuzmite android aplikaciju.
