Železnički samit zemalja zapadnog Balkana koji sutra u Beogradu organizuje Evropska komisija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Sekretarijatom za saobraćaj je veoma važan događaj, jer je u njegovom fokusu modernizacija železničke infrastrukture u regionu zapadnog Balkana, izjavila je danas potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan Ljiljana Pavlova.
„Drago nam je najpre što na skup dolaze ministri saobraćaja iz regiona, jer je veoma važno da oni budu čvrsto uključeni u taj proces.
Ministri će potpisati izjave o spremnosti da razvijaju železnički transport kao cilj od najvišeg prioriteta“, rekla je Pavlova u intervjuu za Tanjug.
Dodala je da će tokom samita biti potpisan memorandum između direktora železničkih kompanija u kome će biti izražena njihova spremnost da sarađuju na unifikaciji standarda u toj oblasti, razvoju infrastrukture i razvijanju regionalnog tržišta železničkog transporta.
Pavlova očekuje da bi jedan od rezultata ovog memoranduma mogao biti zajednički regionalni razvojni plan različitih operatora u železničkom saobraćaju, kako bi se postigla sinergija za sprovođenje pojedinih razvojnih projekata.
„Takođe, čitav događaj i diskusije će ići u pravcu razmatranja konkretnih projekata, poput pruge Niš-Dimitrovgrad, pruga Bar-Brodarevo u Crnoj Gori, železničkog Koridora 8 u Severnoj Makedoniji i Albaniji i još nekih poslova u regionu, poput koridora 5 u BiH, evropskog železničkog pravca 10 na Kosovu. To su sve važni delovi različitih strateških infrastrukturnih investicija koje mi sufinansiramo u regionu“, navela je potpredsednica EIB-a..
„Dobili smo molbu Vlade Srbije da pomognemo i sufinansiramo brzu prugu od Beograda do Niša. Zadovoljni smo što smo dobili tu aplikaciju i što smo počeli procenu projekta. Očekujemo razgovore s Vladom o tom projektu i naravno očekujemo konačnu odluku Vlade koja treba da odredi različite tehničke parametre, kao što je brzina na budućoj pruzi“, dodaje Pavlova.
Navela je da bi odluka Vlade Srbije mogla da bude doneta u oktobru ili novembru.
„Tada ćemo moći da počnemo procenu ulaska u sufinansiranje projekta, koji bi po trenutnim procenama trebalo da košta 1,8 milijardi evra i ukoliko bi to bila konačna cifra, mogli bismo da učestvujemo sa polovinom sredstava u finansiranju projekta“, rekla je Pavlova.
Preuzmite android aplikaciju.
