Српским туристима Египат није непозната дестинација, али истина је да ова невероватна земља има много више да понуди од Црвеног мора и натрпаних ризорта. Путовање у Египат је као листање страница најузбудљивије књиге историје — само што овде приче нису на папиру, већ урезане у камен, песак, и окупане реком Нил која је зелена вена Египта. Земља фараона није само дестинација за љубитеље археологије, већ и позорница за сваког путника жељног контраста: између старог и новог, хаотичног и спокојног, светог и свакодневног. Египат нуди места која вас неће оставити равнодушним, а нека од њих остају заувек урезана у памћење.
Каиро и Гиза
У Каиру, живот пулсира у ритму који делује готово хаотично — градска врева, улични продавци, брундање старих аутобуса и позиви на молитву који се прожимају преко реке Нил. Ипак, у тој вреви постоји посебна енергија која покреће град и његове становнике. Каиро није само административна престоница, већ и чувар најважнијих музеја и увида у египатску прошлост. Египатски музеј, иако годинама у транзицији, и даље је место где можете лицем у лице срести Тутанкамонову златну маску или мумифициране краљеве древне цивилизације. А онда, тик уз град, надвијају се чувена светска чуда — пирамиде у Гизи. Нема фотографије која може пренети осећај када станете испред Кеопсове пирамиде и схватите да је сваки њен камен ту постављен руком, пре више од 4.000 година. Сфинга с вечитим осмехом, чува те тајне као сенка прошлости која не пролази.
Луксор
Луксор је дефинитивно старо срце Египта. У овом граду, некадашњој Теби, прошлост не мирује – она живи заједно са садашњошћу. У шетњи дуж реке Нила, с једне стране налазите монументални храм Карнак, са својим стубовима високим попут камених палми, а са друге Луксорски храм који се осветљава у вечерњим сатима и изгледа као сцена из бајке. Преласком на западну обалу, долазите до Долина краљева — места вечног починка фараона. Ту, заклоњене под брдима, леже гробнице које још увек откривају тајне, боје и натписе који су преживели векове. Тутанкамонова гробница је најпознатија, али нису мање импресивне ни гробнице Рамзеса VI или Сетија I. У Луксору, свака пукотина у камену прича причу.
Асуан
Даље према југу, када Каиро и Луксор остану иза вас, спокојни Асуан се појављује као мирнија, контемплативна станица. Град има опуштенији ритам, вођен благим током Нила и смешкањем Нубијаца који овде чине значајан део становништва. Најлепши начин да доживите Асуан је вожња фелуком — традиционалним једром које се тихо провлачи између острва, палми и рушевина. У близини се налази храм Филај, посвећен богињи Изиди, који је пресељен камен по камен како би избегао потапање приликом изградње Асуанске бране. У самом граду, базари нуде другачији мирис — зачини, тамјан и рукотворине које носе дух Нубије. Ту је и Нубијско село, весело обојено и живописно, које нуди увид у другачију културу у оквиру Египта, изразито топлу и гостољубиву.
Абу Симбел
Још јужније, готово на граници са Суданом, налази се Абу Симбел — једно од најимпресивнијих архитектонских чуда које је оставио Рамзес II. Два масивна храма, уклесана директно у стену, стоје као сведочанство не само моћи и амбиције, већ и инжењерског чуда савременог доба. Када је постојала опасност да их потопи вештачко језеро Насер, међународна заједница је покренула операцију премјештања целих храмова, блок по блок. Данас, када станете испред четири колосална Рамзесова лица, осећате се сићушно — али истовремено као део нечег већег. Унутрашњост храма, са светим просторијама које осветљава сунце само два пута годишње, сведочи о прецизности старих Египћана и њиховом разумевању космоса.
Александрија
За крај, север земље доноси нешто потпуно другачије. Александрија, град на Средоземљу основан од стране Александра Великог, данас одише носталгичним шармом. Иако већина њене античке славе лежи под морем или у фрагментима, град зрачи интелектуалним духом и медитеранском лепотом. Нова Библиотека Александрија је модерна кошница знања, док шетња уз море, крај утврђења Qaitbay (изграђеног на темељима некадашњег светионика), открива мирнији, влажнији и морски ветровитији Египат. Овде се не долази због грандиозности, већ због атмосфере — градске кафе, књиге, разговора и мириса соли у ваздуху.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
