Продужена плодност може бити маркер споријег старења.
Некако се увек провлачи питање када је идеално време за рођење деце. Наводе се неке године као баш младе за улазак у родитељство, а опет се неке „провлаче“ као готово крајња горња граница за рођење детета.
Било како било, мишљења су разна и свако треба да поступа онако како сматра да му прија. А истраживнаја која су рађена на ову тему могу многе да изненаде.
Наиме, постављало се питање да ли каснија репродукција у животу жене може да утиче на њену дуговечност. Једна студија каже да жене које могу природно да роде и касније у животу, имају тенденцију да живе дуже, а генетске варијанте које им то омогућавају могу тако олакшати изузетно дуг животни век.
Студија је заснована на анализи података из породичне студије дугог живота и у студији је учествовала 551 породица кој има много чланова који су дочекали дубоку старост. Истраживачи у Бостону су утврдили године у којима су 462 жене добиле последње дете и колико су те жене касније живеле.
Истраживање је показало да су жене које су добиле последње дете после 33. године имале двоструко веће шансе да доживе 95 година у поређењу са женама које су последње дете родиле до 29. године. Налази указују на то да жене могу бити покретачка снага еволуције генетских варијанти које успоравању старење и смањују ризик за гене који су повезани са годинама.
– Ако жена поседује те генетске варијанте, она је у стању да се размножава и рађа децу током дужег временског периода повећавајући њене шансе да пренесе те гене и на следећу генерацију – рекао је директор Централне студије Нове Енглеске и главни истраживач.
– Наравно, то не значи да жене треба да чекају да имају децу у старијој доби како би побољшале своје шансе да живе дуже – објаснио је аутор кореспондент Томас Перлс, МД, МПХ и додао:
– „Старост на последњем порођају може бити показатељ стопе старења. Природна способност да има дете у старијој доби вероватно указује на то да репродуктивни систем жене полако стари, а самим тим и остатак њеног тела.
С друге стране, раније је откривено да су оне које су родиле после 40. године имале четири пута веће шансе да доживе 100 година од жена које су дете родиле у млађим годинама.
Бројни истраживачи сада траже и истражују гене који утичу на репредуктивну способност у смислу њихове способности да утичу на брзину старења.
Рађена је студија мормонских предака пре 1870. године и историјских демографских података становника Квебека (између 1670. и 1750. године) и она је документовала да су жене које су родиле последње дете између 41. и 44. године имале ризик од смртности у односу од 0,94 и 0,93 у поређењу са женама које су родиле пре 41. године. Исто тако, мајке које су добиле последње дете после 45. године имале су још мањи тај ризик (0,86).
Аутори су открили да су жене које су имале децу у најстаријем узрасту такође најдуже и живеле и да је свака додатна година старости мајке довела до смањења пострепродуктивног морталитета за 28 одсто.
Ове студије сугеришу да способност жена да имају децу знатно старије од просечне старости указује имају и способност да постигну изузетну дуговечност. Дакле, управо продужена плодност може бити маркер споријег старења.
Tužne ispovesti roditelja, zbog dece su izgubili sva prijateljstva
Преузмите андроид апликацију.
