Poznat po svom oštrom i pikantnom ukusu, kefir ima laganu konzistenciju, a može se jesti na razine načine. Dijetetičar je navela nekoliko važnih prednosti ovog mlečnog proizvoda.
Kefir je fermentisan napitak poznat po svojim prednostima za zdravlje creva, a njegova konzistencija između jogurta i mleka pruža izvor nekoliko vitamina i minerala. Ali to su samo neke od prednosti kojih treba biti svestan. Evo šta sve treba da znate o kefiru, uključujući i to koliko dnevno treba da ga pijete.
– U davna vremena kefir je bilo vrlo tražena superhrana, o tome je pisao Marko Polo, a u njemu se kupala Kleopatra – kaže Džulia Smoljanski, izvršna direktorka kompanije Lifeway Foods.
Poznat po svom oštrom i pikantnom ukusu, kefir ima laganu konzistenciju i može da se jede sam ili u smutijima i drugim receptima. Budući da je fermentisano piće, bogat je izvor probiotika i drugih važnih hranljivih stvari.
Kefir se može pripremiti od različitih vrsta mleka, uključujući kravlje, ovčije i kozije, a može se napraviti kod kuće ili kupiti gotov.
Ovo su neke od potencijalnih prednosti.
Izvor vitamina i minerala
Jedna čaša kefira izvrstan je izvor vitamina D, riboflavina, kalcijuma i fosfora, ali i proteina, vitamina A, vitamina B12, kalijuma i selena, sve su to važne stvari za energiju tokom dana i imunološko zdravlje.
„Postupak fermentacije obogaćuje sadržaj vitamina B1, B12, K, folne kiseline, kalcijuma i aminokiselina te proizvodi metabolite koji podstiču zdravlje, inače poznati kao postbiotici“, kaže Kerolajn Margolis.
Osobe sa intolerancijom na laktozu takođe mogu da tolerišu kefir jer proces fermentacije pomaže razgradnji laktoze.
Jača imunitet
Kako bismo ojačali imunološki sistem, važna su zdrava creva, koja nas štite od bakterija i virusa.
S obzirom na svoj sastav bogat probioticima, pokazalo se da kefir podržava zdrav imunološki sistem, pa čak i modulira imunitet za suzbijanje virusnih infekcija.
„Oni koji su na terapiji antibioticima ili su je završili mogli bi da otkriju koliko kefir pomaže probavnim smetanjama i nadoknađuje dobre bakterije u crevima koje su možda lekovi uklonili“, dodaje Kerolajn Margolis.
Suzbija upalu
„Studije su pokazale da oni koji jedu kefir imaju smanjenje koncentracije proinflamatornih citokina i povećane koncentracije antiinflamatornih citokina, što umanjuje upalu u našem telu kako bi se smanjio rizik od bolesti ili komplikacija povezanih s bolešću“, ističe dijetetičarka.
Postbiotički peptidi u kefiru koji se proizvode tokom fermentacije proučavaju se zbog njihovih antihipertenzivnih, protivupalnih i antioksidativnih svojstava, kojima utiču na sve, od kardiovaskularnog zdravlja i sprečavanja dijabetesa do prevencije autoimunih bolesti.
Zdravlje kostiju
Kefir je prirodno izvrstan izvor kalcijuma, ključnog nutrijenta za zdravlje kostiju. Neki brendovi kefira su dodatno obogaćeni vitaminom D, što ima još veću dobrobit za zdravlje kostiju.
Poboljšava raspoloženje
„Bilo je studija koje povezuju kefir sa povećanjem nivoa serotonina i smanjenjem rizika od anksioznosti i depresije. To je zato što se 90 odsto serotonina, kao i drugih neurotransmitera, proizvodi u našim crevima i šalje nazad u mozak putem vagus živca, komunikacija poznata kao osovina creva i mozga“, rekla je Kerolajn Margolis.
Isto tako, kefir sadrži triptofan, aminokiselinu koja služi kao prekursor serotonina, važan pomoćnik u povećanju prisustva serotonina u mozgu.
Antikancerogeno delovanje
Nekoliko studija je pokazalo da kefir ima potencijalna antikancerogena svojstva protiv raka dojke, raka debelog creva i malignih T limfocita. No, oni koji se aktivno leče od raka ili imaju oslabljen imunitet trebalo bi pre konzumiranja kefira da razgovaraju sa svojim lekarom.
Koliko kefira treba da konzumirate?
„Preporučuje se konzumiranje jednog do dva kefira od 200 grama svaki dan za maksimalno probiotičko zdravlje“, ističe Kerolajn Margolis.
Imajte na umu da se jedna porcija kefira od 200 grama računa kao jedna porcija mlečnih proizvoda.
Običan kefir uvek je najbolji, ali ako više volite sa ukusom, pokušajte da tražite onaj sa ograničenim količinama dodatog šećera. Takođe treba potražiti vrste kefira za koje na etiketi piše da sadrže žive i aktivne kulture.
Nedostaci kefira
Ova probiotička hrana bogata hranjivim stvarima nema mnogo nedostataka, ali Kerolajn Margolis kaže da bi oni sa oslabljenim imunitetom trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom pre konzumiranja kefira jer sadrži žive i aktivne kulture.
„Budući da kefir nije namenjen lečenju medicinskih stanja, savetujem vam da se posavetujete sa svojim lekarom ili registrovanim dijetetičarom o bilo kakvim zdravstvenmh problemima, vašoj ishrani i specifičnim zdravstvenim stanjima“, zaključila je Karolajn.
Pojedinci sa alergijom na mlečne proteine ili oni koje je lekar savetovao da izbegavaju probiotike iz medicinskih razloga trebalo bi da izbegavaju i konzumiranje kefira.
Preuzmite android aplikaciju.
