Дужи боравак у школи не само да омогућава боље образовање, већ такође значи да ћете вероватније живети дуже због мањег трошења ћелија.
Барем тако сугерише нова анализа података са узорком од 3.101 особе кроз чак три генерације.
Уопштено говорећи, више година образовања значи дужи живот, али још увек научници покушавају да открију зашто. Стручњаци из САД, Норвешке и Уједињеног Краљевства су стога желели да ближе сагледају однос образовања и здравља.
Иако је опште прихваћено да, као опште правило, боље квалификације значе боље послове и више новца – што заузврат значи бољи приступ здравственој заштити и могућностима за здравији живот – ово ново истраживање сугерише да на ћелијском нивоу наша тела вероватно старе спорије ако више времена проводимо у школи.
„Већ дуго знамо да људи са вишим нивоом образовања обично живе дуже“, рекао је епидемиолог Данијел Белски са Универзитета Колумбија за Science Alert, додајући:
„Али постоји низ изазова у откривању како се то дешава и, што је критично, да ли ће интервенције за промовисање образовног постигнућа допринети здравој дуговечности.
Додатне две године школовања у просеку су два до три одсто споријег старења, показала је анализа. Подаци су преузети из Fraginharm Heart Study , истраживачког пројекта који је пратио податке прикупљене од 1948. до данас, а односе се на већу групу људи, њихову децу и унуке.
Истраживачи су користили алгоритам епигенетичког сата на подацима, дизајниран за мерење биолошке старости користећи маркере у ДНК. Када научници говоре о бржем биолошком старењу, не ради се о томе да нам рођендани долазе брже – већ да наше ћелије раније показују оштећења.
Путем унакрсних референци између браће и сестара и између деце и њихових родитеља, истраживачи су успели да донекле изолују ефекте образовања. Ово је први пут да су образовање и биолошко старење повезани на овај начин.
„Кључна забуна у оваквим студијама је да људи са различитим нивоима образовања обично долазе из породица са различитим нивоима образовања и другим ресурсима“, рекла је епидемиолог са Универзитета Колумбија Глорија Граф.
Да би умањили ове недоумице, осврнули су се на „образовну мобилност”, односно колико је неко образовање постигао у односу на родитеље, браћу и сестре. Овај метод је помогао да се објасне разлике у породицама како би се прецизније утврдило како образовање утиче на старење и дуговечност.
„Открили смо да је боље образовање повезано са споријим темпом старења и смањеним ризиком од смрти“, рекао је Граф.
Питање зашто се то тачно дешава није обрађено у студији. Свакако је могуће да су разлози исти као и они који повезују високо образовање са дужим животом – могућност да се приушти боља здравствена заштита и приступ здравијем начину живота.
Део разлога за студију је био да се испитају предности промовисања даљег образовања и да се истраже начини мерења његовог успеха у одржавању бољег здравља – у чему ови биолошки маркери старења сада могу да помогну.
Такође, бројни други фактори, укључујући сиромаштво у детињству, вероватно ће утицати на смртност.
„На крају крајева, потребни су експериментални докази да би се потврдили наши налази“, закључује Белски.
Pet prednosti jutarnjeg istezanja zbog kojih treba da nam postane navika
Преузмите андроид апликацију.
