Србија на годишњем нивоу убира приход од закупа пољопривредног државног земљишта преко пет милијарди динара, од чега 40 одсто ових средстава иде у републички буџет, а 60 одсто је приход јединица локалних самоуправа на којој се налази земљиште.
Конференција „Како се троши буџетски новац у пољопривреди” одржана је данас у Београду на иницијативу истраживачких новинара који се баве овом темом, а њој су присуствовали поред представника медија, представници ресорног министарства и надлежних институција, као и професори и академици из стручног сектора.
„Управа мање новца издваја из буџета за мере заштите уређења пољопривредног земљишта од износа који се остварује од закупа земљишта”, рекао је директор Управе за земљиште Бранко Лакић и објаснио да је узрок тога неадекватан и застарео Закон о закупу пољопривредног земљишта из 2006. по коме се до скоро није знало шта је прецизно у власништву државе.
Истакао је да се такви проблеми решавају, те да је направљен Геопортал о пољопривредном земљишту и према подацима наша земља тренутно располаже са око 500 000 хектара државног земљишта.
Од укупног земљишта којим располаже држава, према његовим речима 90 000 хектара је под пашњацима који су враћени селима на управљање, а то значи да држава преко министарства управља са 410 000 хектара.
Лакић је објаснио да је део новца од закупа уложен у прављење информационог система путем кога сваки грађанин Србије може да има сателитски увид у земљиште којим располаже наша земља, и истакао да су подаци транспарентни.
Преузмите андроид апликацију.
