Šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun izjavio je da ne veruje da je na današnjim razgovorima u Briselu došlo do bilo kakvog dogovora.
„Odvojeni sastanci evropskih lidera sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom prištinskih privremenih institucija Aljbinom Kurtijem mi govore da nije postignut nikakav dogovor i da se traži rešenje za približavanje stavova dve strane, da se traži mogućnost da se ostvari nekakav napredak. Da se dogovori nastavak dijaloga i implementacija nekakvog sporazuma, a za nas je to samo predlog sporuzuma“, rekao je Drecun Tanjugu.
On ističe da odbijanje Prištine da se formira Zajednica srpskih opština onemogućava da se postigne bilo kakav napredak i da se dođe do dogovora, a da se u Briselu traži rešenje za gotovo potpuni zastoj u dijalogu.
„Oni jednostavno ne žele dogovor. To imate u izjavi Kurtija, čuli samo da, ako Srbija ne bude sankcionisana zbog događaja u Banjskoj, dakle on unapred presuđuje i za njega je zvanični Beograd odgovoran, da neće biti uspešnog rukovođenja krizom, da neće biti nastavka dijaloga i da će oni zaboraviti na normalizaciju odnosa. Onda je Kurti verovatno samo tražio na ovom sastanku da se Srbija sankcioniše, ako se bude držao onoga što je rekao, onda dijaloga nema“, rekao je Drecun.
Dodao je da EU nije naivna da preduzima mere protiv Beograda bez dokaza, a, kako je rekao, dokaza neće biti, jer Srbija nema veze sa događajima u Banjskoj.
Zatim, navodi Drecun, predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjefci je rekao da, ako to nekada dođe na dnevni red, onda će nacrt ZSO pisati Priština i da o tome nema šta da se pregovara.
„Oni su prihvatili ovaj inovirani plan koji je donela petorka samo kao okvir za nastavak razgovara i to samo sa saveznicima. Oni uopšte ne nameravaju da vode bilo kakve razgovore sa Beogradom, već samo sa saveznicima“, konstatovao je Drecun.
On navodi da je portparol EU Petar Stano rekao da je novi plan koji je petorka ponudila da bi se nastavio dijalog i da bi se implementirao sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i Ohridski aneks, moderan evropski predlog.
Zatim navodi da američki ambasador u Prištini nedvosmisleno govori o tome ZSO nikako ne može da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova i odlukom Ustavnog suda Kosova i da ne sme da ima nikakve izvršne nadležnosti.
„To znači da su u potpunosti odbacili Briselski sporazum iz 2013. i 2015. godine u delu koji se odnosi na ZSO. To za našu stranu nije prihvatljivo. Kako mislite da se postigne napredak? Ovde je jedna kontinuirana politika zapadnih zemalja i Prištine. To se vidi iz ovoga što sam do sada rekao“, ističe Drecun.
S druge strane, kako je rekao, jasna je pozicija Srbije koju je potvrdila premijerka Ana Brnabić u Savetu bezbednosti UN, kada je rekla dve ključne stvari.
„ZSO mora, što se tiče Srbije i srpskog naroda na KiM, da bude u skladu sa Briselskim sporazumom i mora da ima izvršne nadležnosti, u protivnom je nećemo prihvatiti. To je bila njena poruka. Nije rekla nećemo prihvatiti bilo kakav drugi koncept, ali je rekla mora biti u skladu sa Briselskim sporazumom. To znači da nećemo ni na šta drugo da pristanemo. I rekla je, a i predsednik Vučić je to rekao, da nećemo da priznamo ni de fakto, ni de jure, lažnu državu Kosovo“, poručio je Drecun.
Dodao je da, ako neko insistira da sporazum bude usvojen na tim osnovama, on taj sporazum unapred osuđuje na neuspeh.
Kako je naveo, zato je, čim je video kako izgleda predlog sporazuma, rekao da je on mrtvo slovo na papiru, zato što je on izašao iz statusa neutralnog okvira, a to je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo.
„Statusno neutralni okvir je omogućio da se pregovara i dođe do prethodnog Briselskog sporazuma. To je bio okvir u kome su razgovarali Beograd i Priština, a ne dve države. Ovaj predlog sporazuma izlazi iz statusa neutralnog okvira i tretira Kosovo kao državu, što u startu onemogućava postizanje nekog dogovora“, ističe Drecun.
On smatra da vodeće zapadne zemlje pokušavaju na političku silu da nateraju Beograd, posebno predsednika Vučića, da prihvati to što je predlog sporazuma, kao sporuzum i da ga u potpunosti implementira, iako Srbija ne može da ga prihvati, zbog dve tačke o članstvu lažne države Kosovo u međunarodnim organizacijama i o uspostavljanju odnosa sa njima po principu teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
„To su principi koji isključivo važe u odnosima dve međunarodno priznate države. Kosovo nije nikakva međunarodno priznata država“, zaključuje Drecun.
Kurti se vratio na sastanke sa liderima EU, RSE: Stvari se kreću
Preuzmite android aplikaciju.
