Шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун изјавио је да не верује да је на данашњим разговорима у Бриселу дошло до било каквог договора.
„Одвојени састанци европских лидера са председником Србије Александром Вучићем и премијером приштинских привремених институција Аљбином Куртијем ми говоре да није постигнут никакав договор и да се тражи решење за приближавање ставова две стране, да се тражи могућност да се оствари некакав напредак. Да се договори наставак дијалога и имплементација некаквог споразума, а за нас је то само предлог спорузума“, рекао је Дрецун Танјугу.
Он истиче да одбијање Приштине да се формира Заједница српских општина онемогућава да се постигне било какав напредак и да се дође до договора, а да се у Бриселу тражи решење за готово потпуни застој у дијалогу.
„Они једноставно не желе договор. То имате у изјави Куртија, чули само да, ако Србија не буде санкционисана због догађаја у Бањској, дакле он унапред пресуђује и за њега је званични Београд одговоран, да неће бити успешног руковођења кризом, да неће бити наставка дијалога и да ће они заборавити на нормализацију односа. Онда је Курти вероватно само тражио на овом састанку да се Србија санкционише, ако се буде држао онога што је рекао, онда дијалога нема“, рекао је Дрецун.
Додао је да ЕУ није наивна да предузима мере против Београда без доказа, а, како је рекао, доказа неће бити, јер Србија нема везе са догађајима у Бањској.
Затим, наводи Дрецун, председник Скупштине Косова Гљаук Коњефци је рекао да, ако то некада дође на дневни ред, онда ће нацрт ЗСО писати Приштина и да о томе нема шта да се преговара.
„Они су прихватили овај иновирани план који је донела петорка само као оквир за наставак разговара и то само са савезницима. Они уопште не намеравају да воде било какве разговоре са Београдом, већ само са савезницима“, констатовао је Дрецун.
Он наводи да је портпарол ЕУ Петар Стано рекао да је нови план који је петорка понудила да би се наставио дијалог и да би се имплементирао споразум о путу ка нормализацији односа и Охридски анекс, модеран европски предлог.
Затим наводи да амерички амбасадор у Приштини недвосмислено говори о томе ЗСО никако не може да буде у супротности са Уставом Косова и одлуком Уставног суда Косова и да не сме да има никакве извршне надлежности.
„То значи да су у потпуности одбацили Бриселски споразум из 2013. и 2015. године у делу који се односи на ЗСО. То за нашу страну није прихватљиво. Како мислите да се постигне напредак? Овде је једна континуирана политика западних земаља и Приштине. То се види из овога што сам до сада рекао“, истиче Дрецун.
С друге стране, како је рекао, јасна је позиција Србије коју је потврдила премијерка Ана Брнабић у Савету безбедности УН, када је рекла две кључне ствари.
„ЗСО мора, што се тиче Србије и српског народа на КиМ, да буде у складу са Бриселским споразумом и мора да има извршне надлежности, у противном је нећемо прихватити. То је била њена порука. Није рекла нећемо прихватити било какав други концепт, али је рекла мора бити у складу са Бриселским споразумом. То значи да нећемо ни на шта друго да пристанемо. И рекла је, а и председник Вучић је то рекао, да нећемо да признамо ни де факто, ни де јуре, лажну државу Косово“, поручио је Дрецун.
Додао је да, ако неко инсистира да споразум буде усвојен на тим основама, он тај споразум унапред осуђује на неуспех.
Како је навео, зато је, чим је видео како изгледа предлог споразума, рекао да је он мртво слово на папиру, зато што је он изашао из статуса неутралног оквира, а то је за Србију апсолутно неприхватљиво.
„Статусно неутрални оквир је омогућио да се преговара и дође до претходног Бриселског споразума. То је био оквир у коме су разговарали Београд и Приштина, а не две државе. Овај предлог споразума излази из статуса неутралног оквира и третира Косово као државу, што у старту онемогућава постизање неког договора“, истиче Дрецун.
Он сматра да водеће западне земље покушавају на политичку силу да натерају Београд, посебно председника Вучића, да прихвати то што је предлог споразума, као спорузум и да га у потпуности имплементира, иако Србија не може да га прихвати, због две тачке о чланству лажне државе Косово у међународним организацијама и о успостављању односа са њима по принципу територијалног интегритета и суверенитета.
„То су принципи који искључиво важе у односима две међународно признате државе. Косово није никаква међународно призната држава“, закључује Дрецун.
Kurti se vratio na sastanke sa liderima EU, RSE: Stvari se kreću
Преузмите андроид апликацију.
