Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da su svi naknadni predlozi za izgled Zajednice srpskih opština, koja je jasno definisana Briselskim sporazumom, pokušaj političkog manevra da se izgled ZSO prilagodi viđenju Prištine.
On je za RTS, a uoči održavanja sednice Narodne skupštine Srbije o KiM rekao da nema prostora za druge predloge za ZSO jer je Briselski sporazum precizno definisao šta treba da se uradi da bi se formirala ZSO.
„Prvi Briselski sporazum u šest tačaka definiše da će postojati asocijacija opština u kojoj Srbi čine većinu na Kosovu. Zajednica u kojoj Srbi čine većinsko stanovništvo, što znači da ima i ljudi drugih nacionalnosti. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu, ako se o tome saglase članovi. Zatim se definiše da će dve strane formirati upravljački tim za formiranje Zajednice i da će ga činiti predsetavnici četiri opštine na severu KiM i da će oni izraditi nacrt statuta, koji u oni izradili“, rekao je Drecun.
Nema nastavka dijaloga i povratka Srba u institucije Prištine, dodaje, dok se ne formira ZSO, a onda razgovor o evropskom predlogu.
„Ovo je pokušaj političkog manevra da se izgled ZSO prilagodi viđenju Prištine, iako Kurti govori da za njega Briselski sporazumi ne postoje i da neće biti formirana ZSO i da treba razgovarati samo o manjinskim pravima. Izbegava da koristi termine koji se koriste u Briselskom sporazumu“, napomenuo je on.
Drecun je dodao i da se predlog statuta koje je uradila nemačka nevladina organizacija Fridrih Ebert smatra pokušajem nemačke politike da se izigra Briselski sporazum kada je reč o ZSO.
Autorski tekst američkih diplomata Dereka Šolea i Gabriejal Eskobara je, ističe Drecun, korektan kao i da je interesantan stav „da je ZSO u skladu sa ustavom i da ne vide razlog zašto ne bi bila formirana“.
On je dodao da bi Zajednica bila institucionalni mehanizam, koji bi Priština priznala, sa ciljem da se zaštiti srpski narod i da im se osigura bezbedan život i ekonomski razvoj.
Drecun je istakao da nema članstva Kosova u UN, niti da Srbija prihvata da prizna, kako je rekao, lažnu državu Kosovo.
Prema njegovim rečima primetan je jedan drugačiji koncept SAD o nastavku dijaloga od onog koji je predstavljen u francusko-nemačkom planu.
„SAD su prihvatile stav Beograda.Stav SAD je korektniji zbog snažnog stava Beograda koji je rekao da nema nastavka dijaloga pre formiranja ZSO i nema povratka Srba u prištineke institucije“, naglasio je Drecun.
Komentarišući izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, u kojoj je on, kako se navodi, rekao da je Kosovo oteto od Srbije, Drecun kaže da „Milanović ima trenutke kada se pogleda u ogledalo i kada mu proradi savest pa kaže nešto istinito“.
„Ne bih se složio sa njim da je Kosovo oteto, u toku je pokušaj, a dok ga konačno otmu, a ja se nadam da neće, ima mnogo vode da prođe Dunavom i Savom. Iz ovog čoveka je progovorila istina. Ali to ne znači da će oni promeniti stav“, rekao je Drecun.
On je ocenio je da je važno da se predsedniku Aleksandru Vučiću pruži snažna podrška većine u parlamentu u nameri da istraje u odbrani srpskih državnih interesa, na način da može da razgovara nakon formiranja ZSO o francusko-nemačkom predlogu, ali da nikako ne prihvati da se pređu naše crvene linije.
„Nema članstva Kosova u UN što se nas tiče, niti ćemo prihvatiti lažnu državu Kosovo, o svemu drugom može da se razgovara“, rekao je Drecun.
Kembridž juniverziti pres objavio knjigu: „Sažeta istorija Srbije“
Preuzmite android aplikaciju.
