Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je danas da očekuje da će se za briselskim stolom 18. avgusta, za kada je zakazana nova runda dijaloga Beograda i Prištine, prevashodno razgovarati o odlukama prištinskih vlasti da primene meru o dokumentima i preregistraciji vozila, navodeći da, ukoliko se to pitanje ne reši, postoji opasnost od eskalacije sukoba.
„Mislim da će sada da se razgovara o novonastaloj situaciji koja može ponovo da otvori jednu tešku krizu i pretpostavljam da će (Aljbin) Kurti tražiti reciprocitet, da mi priznamo lične karte koje oni izdaju i registarske tablice sa oznakom takozvane Republike Kosovo, što je za nas apsolutno neprihvatljivo“, rekao je Drecun za Tanjug.
Na pitanje kako vidi izjavu izaslanika američke administracije za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je poručio da se SAD nada da će dve strane postići dugoročan kompromis oko tablica, slobode kretanja i ZSO, Drecun kaže da je Priština do sada odbijala da razgovara o mnogim temama koje su od prioritetnog značaja za srpski narod i istakao da nećemo prihvatiti sve što izlazi iz statusno neutralne forme.
„Nema nikakve države Kosovo i tu će biti teško postići bilo kakav dogovor oko toga, jer Kurti ne želi da postigne dogovor, hoće da nas natera da prihvatimo dokumenta te samoproglašene države“, poručio je Drecun.
On veruje da će se u Briselu naći i pitanje nestalih, ali naglašava, srpska strana treba da se postavi kao i do sada – veoma snažno u odbrani naših interesa i da ne prihvati ono što Kurti „silom pokušava da nametne“.
Na pitanje da li je uloga Amerike ključna, Drecun kaže da SAD svakako mogu najsnažnije da utiču na ponašanje Prištine.
„Vidimo da EU to navodno ne može. Ipak, mislim da oni imaju mehanizam kojim mogu da disciplinuju Prištinu, ali ga ne primenjuju. Skandalozna je izjava (Žozepa) Borelja da oni ne mogu da nateraju Prištinu da realizuje najvažniji deo prištinskog sporazuma u vezi za ZSO, onda ne znam koja je svrha dalje da razgovaramo pod okriljem EU“, rekao je Drecun.
On ističe da će SAD i nadalje imati presudnu ulogu i da će uticati na Kurtija, ali i da je primetna podrška i nekih evropskih država.
„Čini mi se da je Kurti poprilično ohrabren od strane nekih evropskih država, kao što su Nemačka, Velika Britanija, a sa druge strane ne treba očekivati previše ni od Vašingtona, tu je uticaj Amerike na Kurtija dvosmeran, sa jedne strane stabilizuju situaciju, a opet ostavljaju prostor da Kurti nastavi svojim putem“, naveo je Drecun.
Drecun naglašava da će Srbija insistirati na tome da se ne izaziva destabilizacija i ne ugrožava srpski narod na KiM.
„Mislim da je takav čvrst stav Beograda pokazao snagu u zaštiti svog naroda i uputio upozorenje Prištini da ne pređe crvenu liniju“, rekao je Drecun.
Mere Prištine koje se odnose na uvođenje „dokumenta za ulazak i izlazak“, odnosno „poništavanje“ ličnih karata izdatih od strane nadležnih organa Srbije, kao i preregistracija vozila, trebalo je da stupe na snagu 1. avgusta.
Nakon tenzija na severu Kosova i nezadovoljstva među Srbima, koji su blokirali puteve kod Rudara i Zubinog Potoka, kao i magistralni put u blizini graničnog prelaza Jarinje, na zahtev SAD, odluka Prištine odložena je za 1. septembar.
Rešite kviz i saznajte koliko dobro poznajete geografiju Srbije
Preuzmite android aplikaciju.
