U intervjuu za „B92“, štoper Crvene zvezde govorio je o svom fudbalskom putu, kao i o prelasku u redove srpskog šampiona.
Posle rotacije u Bajer Leverkuzenu, pored brojnih ponuda iz Nemačke, Rusije i Turske, a čak i pre izloga za sve igrače – Evropskog prvenstva (na kome je blistao sa Austrijom), Dragović je odlučio da ispuni dečački san.
„Pare danas dođu, sutra odu. Rodio sam se bez para i umreću bez njih“, kaže Dragović zašto je odbio višemilionske ponude.
Logično, bez para se ne može…
„Naravno da su bitne u nekom delu, ali hteo sam da doživim san da zaigram za Zvezdu i uspeo sam. Imao sam finansijski jače ponude, ali nije sve u parama“, dodao je Dragović.
„Zašto me svi pitaju da li je Beograd opasan?“
Davno je bilo poznatno koliku su stamenom štoperu crveno-beli u srcu. Međutim, kako ga je put vodio preko Austrije Beč, Bazela, kijevskog Dinama, Lestera i Bajera nije bilo realno da se ranije ranije dogodi dolazak u Zvezdu. Za neke nije bilo realno ni letos, nešto kao što je Dragović govorio 2012. godine kada je daleko od svoje želje u teškim vremenima Crvene zvezde.
„Zvezda je uvek bila san i ljubav za ceo život. Naravno da nisam znao tih godina (2012. prim. aut), mora mnogo toga da se poklopi, nije tako lako doći u Zvezdu ili bilo gde. Živim taj san, što mi je najlepše i borim se svaku utakmicu. Daj bože i sa Zvezdom da osvojim titulu, kao što sam u Bazelu i Dinamu“.
Zaostatak za Partizanom je pet bodova nakon prvog dela sezone u Superligi.
„Moramo da priznamo da Partizan igra odlično, biće teško. Međutim, verujem u naš kvalitet, sve je u našim rukama. Mislim da smo najbolja ekipa u Srbiji, respekt Partizanu, ali igrački smo najkvalitetniji. To moramo da pokažemo na terenu“.
Dragović je poznat kao veliki profesionalac, sa germanskim mentalitetom i balkanskim nabojem. Noćne čari Beograda, kako kaže, ne mogu da mu poremete ritam. Možda je karakter najbolje pokazao u situaciji kada mu je teško pao remi sa Radnikom.
„Što me svi pitaju kakav je život u Beogradu? Isti je kao u Beču i Diseldorfu… Koncentrišem se na fudbal, posle utakmice samo gledam kako da se regenerišem i za mene je život isti kao u Beču i Diselforfu“, govori rođeni Bečlija, ali i objašnjava kako sve to može da se „ispegla“.
„Moraš sam da znaš šta hoćeš, da se pokažeš na terenu. Ako neko želi da izlazi neka ide, ali mora da se pokaže na terenu i bez izgovora. A ne da razmišlja da li je trebalo da se legne u 11 uveče. Svako za sebe zna šta mu treba. Ja ne želim da izlazim u noćne klubove. Naravno, imam život, izađem na večeru, ali opet imam jedan cilj. Hoću titulu, Evropu i ne gledam kakav je noćni život u Beogradu“.
O katastrofalnim terenima i kako ga Humska nije impresionirala
Kako teče aklimatizacija na srpski fudbal? Uz malo ustručavanje, ne želeći da nekoga uvredi, Dragović je ipak morao da progovori o velikom problemu.
„Tereni su katastrofalni, osim dva ili tri stadiona. Kada se vidi gde smo igrali… Katastrofa mi je bilo svuda, iskreno, osim na našem i Partizanovom terenu. Kada se pogledaju tereni u Lučanima, Inđiji i Lazarevcu, jeste da je bila kiša, ali opet… To je najveći problem u srpskom fudbalu“.
Loši tereni ne pogoduju ekipama koje igraju ofanzivno i imaju imperativ trijumfa, poput Crvene zvezde i Partizana. Konstatovali smo da je posebno teško u takvim uslovima napadačima, jer je teška izvedba centaršuta, šuta, dati gol…
„Ne bih rekao da je napadačima teže. Ako pogledate mi u Zvezdi volimo da igramo i iz odbrane. Ako ja napravim grešku ili drugi štoper odmah će biti gol za protivnika. Ovi u napadu ako je izgube imaju iza sebe saigrače da spasu. Kod nas je greška 90 gol. Zato je nama je baš teško“.
Najsvetlija tačka klupskog fudbala je „večiti“ derbi, a jesenas u Humskoj je Zvezda „izvukla“ remi (1:1).
Dragović priznaje da nije bio „paralisan“ neprijateljskim ambijentom, kao što su mu pričali pre utakmice.
„Bilo mi je mnogo prijatelja na stadionu. Svi su me plašili da će biti strašan ambijent, a u stvari su naši navijači bili i glasniji. Govorim svoje mišljenje… Pričali su mi da je u Humskoj žešće nego na ‘Marakani’, u smislu da je manji stadion i bliži je teren tribinama, da je neprijatljska atmosfera, ali ja tako nešto nisam osetio na terenu“.
Aleksandar Katai je spasao crveno-bele u finišu, iako je vrlo lako Partizan mogao do trijumfa, što je konstatovao i Dragović.
„Nismo pobedili. Bolji smo bili u prvih pola sata, Dioni je imao veliku šansu i primili smo gol ni iz čega. Iskreno, kasnije je Partizan bio bliži pobedi u drugom poluvremenu nego mi remiju, ali imamo Saleta (Kataija prim. aut) i dao je gol glavom. Što smo tako kasno izjednačili uzeli smo slađi bod. Ovo je kao mini pobeda, plus su imali dve ili tri kontre da reše. Remi je u tom trenutku bio OK“, zaključio je Dragović
Rukometaš Francuske izboden nožem pred start Evropskog prvenstva
Preuzmite androidaplikaciju.
