Почетна > Спорт > Фудбал
Фудбал

Драговић: Није све у парама, Звезда је увек била сан

У интервјуу за „Б92“, штопер Црвене звезде говорио је о свом фудбалском путу, као и о преласку у редове српског шампиона.
Фото: Танјуг/АР/Darko Vojinovic

После ротације у Бајер Леверкузену, поред бројних понуда из Немачке, Русије и Турске, а чак и пре излога за све играче – Европског првенства (на коме је блистао са Аустријом), Драговић је одлучио да испуни дечачки сан.

„Паре данас дођу, сутра оду. Родио сам се без пара и умрећу без њих“, каже Драговић зашто је одбио вишемилионске понуде.

Логично, без пара се не може…

„Наравно да су битне у неком делу, али хтео сам да доживим сан да заиграм за Звезду и успео сам. Имао сам финансијски јаче понуде, али није све у парама“, додао је Драговић.

„Зашто ме сви питају да ли је Београд опасан?“

Давно је било познатно колику су стаменом штоперу црвено-бели у срцу. Међутим, како га је пут водио преко Аустрије Беч, Базела, кијевског Динама, Лестера и Бајера није било реално да се раније раније догоди долазак у Звезду. За неке није било реално ни летос, нешто као што је Драговић говорио 2012. године када је далеко од своје жеље у тешким временима Црвене звезде.

„Звезда је увек била сан и љубав за цео живот. Наравно да нисам знао тих година (2012. прим. аут), мора много тога да се поклопи, није тако лако доћи у Звезду или било где. Живим тај сан, што ми је најлепше и борим се сваку утакмицу. Дај боже и са Звездом да освојим титулу, као што сам у Базелу и Динаму“.

Заостатак за Партизаном је пет бодова након првог дела сезоне у Суперлиги.

„Морамо да признамо да Партизан игра одлично, биће тешко. Међутим, верујем у наш квалитет, све је у нашим рукама. Мислим да смо најбоља екипа у Србији, респект Партизану, али играчки смо најквалитетнији. То морамо да покажемо на терену“.

Драговић је познат као велики професионалац, са германским менталитетом и балканским набојем. Ноћне чари Београда, како каже, не могу да му поремете ритам. Можда је карактер најбоље показао у ситуацији када му је тешко пао реми са Радником.

„Што ме сви питају какав је живот у Београду? Исти је као у Бечу и Диселдорфу… Концентришем се на фудбал, после утакмице само гледам како да се регенеришем и за мене је живот исти као у Бечу и Диселфорфу“, говори рођени Бечлија, али и објашњава како све то може да се „испегла“.

„Мораш сам да знаш шта хоћеш, да се покажеш на терену. Ако неко жели да излази нека иде, али мора да се покаже на терену и без изговора. А не да размишља да ли је требало да се легне у 11 увече. Свако за себе зна шта му треба. Ја не желим да излазим у ноћне клубове. Наравно, имам живот, изађем на вечеру, али опет имам један циљ. Хоћу титулу, Европу и не гледам какав је ноћни живот у Београду“.

О катастрофалним теренима и како га Хумска није импресионирала

Како тече аклиматизација на српски фудбал? Уз мало устручавање, не желећи да некога увреди, Драговић је ипак морао да проговори о великом проблему.

„Терени су катастрофални, осим два или три стадиона. Када се види где смо играли… Катастрофа ми је било свуда, искрено, осим на нашем и Партизановом терену. Када се погледају терени у Лучанима, Инђији и Лазаревцу, јесте да је била киша, али опет… То је највећи проблем у српском фудбалу“.

Лоши терени не погодују екипама које играју офанзивно и имају императив тријумфа, попут Црвене звезде и Партизана. Констатовали смо да је посебно тешко у таквим условима нападачима, јер је тешка изведба центаршута, шута, дати гол…

„Не бих рекао да је нападачима теже. Ако погледате ми у Звезди волимо да играмо и из одбране. Ако ја направим грешку или други штопер одмах ће бити гол за противника. Ови у нападу ако је изгубе имају иза себе саиграче да спасу. Код нас је грешка 90 гол. Зато је нама је баш тешко“.

Најсветлија тачка клупског фудбала је „вечити“ дерби, а јесенас у Хумској је Звезда „извукла“ реми (1:1).

Драговић признаје да није био „паралисан“ непријатељским амбијентом, као што су му причали пре утакмице.

„Било ми је много пријатеља на стадиону. Сви су ме плашили да ће бити страшан амбијент, а у ствари су наши навијачи били и гласнији. Говорим своје мишљење… Причали су ми да је у Хумској жешће него на ‘Маракани’, у смислу да је мањи стадион и ближи је терен трибинама, да је непријатљска атмосфера, али ја тако нешто нисам осетио на терену“.

Александар Катаи је спасао црвено-беле у финишу, иако је врло лако Партизан могао до тријумфа, што је констатовао и Драговић.

„Нисмо победили. Бољи смо били у првих пола сата, Диони је имао велику шансу и примили смо гол ни из чега. Искрено, касније је Партизан био ближи победи у другом полувремену него ми ремију, али имамо Салета (Катаија прим. аут) и дао је гол главом. Што смо тако касно изједначили узели смо слађи бод. Ово је као мини победа, плус су имали две или три контре да реше. Реми је у том тренутку био ОК“, закључио је Драговић

Rukometaš Francuske izboden nožem pred start Evropskog prvenstva

Преузмите андроид апликацију.