Na današnji dan 1. marta 1855. godine u svešteničkoj porodici u Čurugu rođen je Lazar Paču, srpski lekar, političar i ministar finansija Kraljevine Srbije.
Lazar Paču je osnovnu školu završio u rodnom mestu, a gimnaziju u Novom Sadu. Nakon završene gimnazije odlazi u Švajcarsku na studije medicine i tamo upoznaje Svetozara Markovića, Vasu Pelagića i buduće prvake Narodne radikalne stranke – Nikolu Pašića i Peru Todorovića.
Uprkos tome što je Lazar Paču bio jedan od najstrožih poreznika u našoj istoriji, ipak ostaće upamćen kao najčuveniji ministar finansija, koji je u čak tri navrata bio čuvar srpske državne kase. Iako po struci lekar, a ne ekonomista uspeo je da od dinara napravi konvertibilnu svetsku valutu, koji je početkom 20. veka vredeo više od francuskog franka.
Rodoljublje Svetozara Miletića.
Imajući u vidu da je Srbija bila prepreka Austrougarskoj za ekonomski prodor ka Solunu, velika carevina se 1906. godine upustila u ekonomsku bitku – carinski rat sa našom zemljom. Međutim, iako je sva srpska roba u tom ratu ostajala bez kupca, spas Srbije ležao je u uspešnom vođenju državnih finansija koje je vodio upravo dr Paču. Oštrim monetarnim merama, finansijskom disciplinom ali i znalački vođenim pregovorima uspeo je da uravnoteži budžet i vrati poverenje evropskih zemalja, pa je iz carinskog rata koji je trajao do 1911. godine Srbija izašla još jača. Otvorena su nova tržišta za našu robu u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i u Egiptu. Obrt spoljne trgovine povećan je za 100% i 1912. godine iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu. Srbiji su tada nuđeni krediti sa svih strana, a privlačenje stranog kapitala bilo je nešto što je ministru finansija išlo za rukom. Uglavnom je to bio francuski kapital, a rezultat svega bilo je otvaranje Francusko-srpske, a potom i Praške banke.
U tom periodu nastale su i brojne legende o ministru finansija kojeg je krasilo ne samo poštenje, već i tvrdičluk, jer je u to vreme mogao da kaže i Nikoli Pašiću, ali i samom kralju Petru I Karađorđeviću da ,,nema para“.
Jednom prilikom kralj Petar I je kod pravičnog i nepotkupljivog dr Laze Pačua poslao ličnog sekretara da na ime kraljeve plate unapred uzme oko 200.000 dinara, međutim ministar ga je dočekao sa kiselim osmehom i odgovorio da ,,ne može“. Jer: ,,Ukoliko umre kralj, a smrtan je kao i svi mi, ko će da namiri taj novac? Zna se – Laza. Osim toga, kralj može i da abdicira, nateraju ga političari, i ko će da plati njegov dug? Zna se, opet Laza. E brate moj, da mene ne bi bolela glava, hajde ti lepo u kreditnu zadrugu, znam te, pošten si, biću ti svedok na menici, kod njih uzmi 200.000. Ovde ne može i tačka“ Tako je i bilo, sekretar se vratio neobavljenog posla, a kralj se ipak nije naljutio.
O čuvenom poštenju Lazara Pačua, govorila je i njegova supruga Lenka, koja navodi da je nakon smrti njegova celokupna imovina i zaostavština bila samo 60.000 dinara. Iako je bio na mestu ministra finansija Kraljevine Srbije i kroz njegove ruke je prolazilo mnogo novca, dr Paču nije pribavio nikakvu novčanu korist za sebe ili svoju porodicu. Gledao je da država i društvo budu bogati, verujući da u jednom takvom sistemu čovek i ne mora biti bogat.
Lazar Paču je preminuo 1915. godine, nakon što ga je srce izdalo kada je saznao da je vojni ministar zaključio zajam u Engleskoj bez njegovog znanja, a poslednje reči legende srpskih finansija tada su bile: ,,Sa našom ustavnošću je gotovo“.
Novosadski spomenici – Najznačajniji svedoci istorije u Novom Sadu (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
