Фјодор Достојевски до данас се сматра једним од највећих светских писаца, филозофа и психолога. И чини се да су, на 200 годишњицу његовог рођења, дела која је написао актуелнија него икада.
Русија и свет ових дана обележавају 200 година од рођења Фјодора Достојевског, из чијег пера су изашла чувена дела као што су „Злочин и казна“, „Идиот“ или „Браћа Карамазови“. Тим поводом организују се литерарни скупови на којима се читају одломци из његових дела, позоришне представе, изложбе, научне конференције и објављују нови преводи његових књига.
„Достојевски нам је потребан и данас, како би модерни човек опет пронашао своје право ’ја’“, каже Павел Фокин који у својим делима истражује самог Достојевског, али и његове личне, људске поноре.
Потомак племићке породице
Фјодор Михајлович Достојевски рођен је 11. новембра 1821. године у Москви, као син лекара и потомак осиромашене племићке породице. За живота је патио од болести, био зависник од коцке, паралисали су га страхови и мучили финансијски проблеми. Због блискости с левичарским противницима руског цара, у младости је био осуђен на смрт. У шоку због пресуде оболео је од епилепсије, након чега је смртна казна преиначена у вишегодишње изгнанство у Сибир, заједно с најтежим злочинцима.
Достојевски је, као ретко који други аутор, успевао да пронађе праве речи којима је описивао душевно стање људи у екстремним ситуацијама. Психолози су његове студије различитих карактера проглашавали мајсторским делима. Ликови из његових романа познати су широм света, на пример студент Раскољников из „Злочина и казне“ којег гризе савест након убиства. Или беспомоћно наивни „Идиот“, кнез Мишкин.
Похвала Ничеа
„Мајсторско дело психологије“ – тако је Фридрих Ниче похвалио портрет бесног грађанина из дела „Записи из подземља“. Поводом 200 година од рођења Достојевског, у Немачкој је објављен нови превод тог романа. Подсећа се и на то да је књижевник, након укидања робовласништва у Русији, био представник новог времена. Путовао је по Западу, доживео преврате у Европи, боравио једно време и у Њемачкој, у Берлину, Визбадену и Баден-Бадену. Често је био и у Дресдену, где се и најдуже задржавао.
Немачка канцеларка Ангела Меркел и руски председник Владимир Путин, који је и сам својевремено живео у Дрездену као агент КГБ-а, открили су 2006. у том граду споменик Достојевском. Руски писац ту је живео две године, Дрезден је звао „Фиренцом на Лаби“, а тамо се родила и његова ћерка Љуба. Тамо је, између осталог, написао и приповетку „Вечни муж“.
Упркос западним утицајима, Достојевски је био и остао конзервативац на којег је велики утицај имала руска православна вера. Павел Фокин подсећа да се Достојевски бавио и односом Русије и Запада и каже да су његове теме актуелне и данас, поготово у доба пандемије, „те смртоносне опасности за човечанство“.
Незаборавни уметник
Многи књижевни критичари сматрају да су романи Достојевског међу најбољим делима светске литературе. Њихов аутор је, међутим, био уверен да ће га десет година након смрти сви заборавити, каже председник Међународног друштва Фјодора Достојевског, Владимир Сахаров. Као један од најпознатијих руских писаца, психолог и филозоф Достојевски и данас широм света изазива „страствене дискусије и опречне оцене“, каже Сахаров.
Достојевски је, након смрти Александра Пушкина (1799-1837), био симбол нове генерације руских интелектуалаца који су се дистанцирали од аристократски прожетог стила, писци који су се бавили људским проблемима и страховима у друштву. Они су „у дискусију унели социјално-критичне теме с демократским тенденцијама“, написао је Александер Ницберг, који је, поводом велике годишњице, по први пут на немачки језик превео роман „Двојник“. И у том делу има пуно повода за смех, каже Ницберг и уједно подсећа да је аутор у атеистичком Совјетском Савезу дуго био табу. У комунистичкој књижевној критици нико није имао смисла за његов црни хумор, каже Ницберг.
Многи стручњаци су мишљења да је Достојевски много више утицао на светску књижевност од својих савременика, Лава Толстоја (Рат и мир) или Ивана Тургењева (Очеви и деца). Толстој додуше никада није срео свог колегу, али је хвалио његова гледишта.
Великан светске литературе
У Русији се 200 година од рођења Достојевског слави у великом стилу, у тренду је „повратак“ у време у којем је он живео, у 19. век. У Москви је тако, након рестаурације, поново отворен музеј у стану у којем је Достојевски провео детињство. У Санкт Петербургу, где је написао своја највећа дела, налази се његов стан у којем је живео до смрти 1881. То је данас најпосећенији музеј посвећен Достојевском.
У „Венецији севера“, како се понекад назива Санкт Петербург, посетиоци могу да прошетају путевима и стазама којима се кретао руски уметник. Његово име наставља да живи на споменицима, на посебном издању једне кованице Руске централне банке која је пуштена у продају поводом годишњице, као и преко имена улица и линија метроа. Али пре свега, име Достојевског живи у књижевности.
Преузмите андроид апликацију.
