Платформе за доставу, које раде као посредници између компанија, курирских служби и грађана, све су популарније, а оно што достављачи често истичу као предности овог посла су флексибилност радног времена и, како кажу, „посао без шефа“ и добра зарада.
Филип Милешић има 20 година, а као достављач у Београду ради од новембра прошле године, каже да је овај посао одабрао првенствено због добре зараде.
„По образовању сам физиотерапеут и када то некоме кажем, а радим као достављач увек питају зашто не нађем посао у струци. Посао у мојој струци може да обезбеди од 50.000 до 70.000 месечно, а то је и три пута мање него што могу да зарадим овде“, казао је Милешић и додао да је мана овог посла једино то што сезонски Уговор о раду који је потписао са курирском службом не покрива пензијско и здравствено осигурање.
Лазар Јевтић из Краљева, дипломирани економиста стар 22 године, каже да је као достављач почео да ради након што је изгубио посао у струци, пре четири месеца.
„Заволео сам овај посао у међувремену и ту сам остао. Предност овог посла је слобода, а зависно од ангажовања је и врло исплатив. Мана је то што немамо бициклистичке стазе како би могли да се крећемо безбедно. Возачи нас често вређају, али морам да им кажем да ми само обављамо свој посао, онако како једино можемо“, рекао је Јевтић за Танјуг.
Адриан Ечеварија има 27 година и у Србију је дошао са Кубе, тачније из Хаване. Као достављач у Београду ради око осам месеци и као предност посла истиче то што познавање српског језика није пресудно.
„Доста Срба говори енглески, што ми доста олакшава посао. Имам пуно радно време, свиђа ми се то што могу да бирам када ћу радити. Атмосфера је такође супер, колеге су сјајне, увек су спремни да ми помогну. Што се посла тиче, исплатив је, могу да живим добро од овога. Мана је једино то што је опасан, јер учествујемо у саобраћају на бициклу, а гужве су увек велике у граду“, каже Ечеварија.
Додаје да је српска престоница град много већих могућности од Хаване и да је Србија место где је дошао првенствено због бољег живота и будућности.
Директор компаније Глово Бранимир Ђуровић је за Танјуг казао да је заинтересованост достављача за овај посао велика и нагласио да сама платформа не запошљава достављаче, већ то чине курирске службе са којима они имају уговор о пословању.
Додаје да сарађују са више од 70 курирских служби које ангажују достављаче и да нема дискриминације ни што се тиче старосног доба, држављанства, образовања, верске и националне припадности.
Менаџер за односе с јавношћу компаније Wolt Сандра Луковић, такође, истиче да је ова платформа посредник и да тренутно ангажују више од 2.000 достављаћа.
Наглашава да не постоје старосна ограничења као ни дискриминација по било ком основу, осим једног захтева – достављач мора бити пунолетан.
„Најзаступљенији узраст је између 25 и 34 године. Ангажујемо и жене достављаче и пружамо им подршку, када год је то потребно, да остану у овом послу. Такође, велику подршку имају и од колега на терену. Услов је да кандидат мора бити пунолетан, тако да имамо достављаче са тек навршених 18 година, али и оне са 65 година којима је овај посао и као хоби“, рекла је Луковићева за Танјуг.
Из обе компаније истичу да је посао флексибилан, да достављачи бирају своје радно време, као и радне дане.
За развој бизнис идеје и до пола милиона динара од субвенција Града Новог Сада
Преузмите андроид апликацију.
