Друштво за немачки језик је почетком децембра прогласило „кризни режим „(kriesenmodus), за појам 2023. године, а овом кованицом се описује и стање немачке дипломатије и спољне политике, пише Дојче веле (DW).
Рат између Хамаса и Израела је нова тешка и најдраматичнија криза која би могла да се прошири с могућим катастрофалним последицама, а како би то спречила немачка администрација покушава да балансира.
Немачки канцелар Олаф Шолц је нагласио да је безбедност Израела „државни интерес“ Немачке, што је став који произлази из немачке нацистичке прошлости, указује DW.
Међутим, то није спречило министарску спољних послова Немачке Аналену Бербок да критикује и израелски начин ратовања против Хамаса, а у ексклузивном интервјуу за DW Бербокова је критиковала и насиље јеврејских досељеника над Палестинцима на Западној обали.
„Израелски премијер мора да осуди то насиље јеврејских досељеника, они морају бити кривично процесуирани јер је то у интересу безбедности Израела“, уазала је Бербокова.
Немачка учествује и у дискусијама о будућности Блиског истока након рата.
Када је реч о будућности Појаса Газе, Бербокова је у интервјуу предочила да је потребна „међународна одговорност како би се осигурала безбедост“ у тој палестинској енклави.
Немачка, као и ЕУ и САД, чврсто подржава решење о две државе, према којем би, поред израелске, требало да постоји и палестинска држава.
Стручњак за Блиски исток Ханс-Јакоб Шиндлер из међународне организације која се бави пројектима против екстремизма признаје да је решење о две државе тренутно далеко због актуелних догађаја и свега што се дешавало последњих 20 година.
„Али које друго решење уопште постоји, осим решења о две државе“, пита се Шиндлер и саветује немачкој влади да и даље следи тај спољнополички курс.
Pola miliona potpisa podrške za nominaciju Putina za predsedničke izbore
Преузмите андроид апликацију.
