Данас је понедељак, 17. октобар, 290. дан 2022. До краја године има 75 дана.
1760 – Рођен је француски филозоф Клод Анри Сен Симон, социјалиста утописта, учесник Америчког рата за независност, који се у време Француске револуције одрекао племићке титуле. Сматрао је да традиционалну државу треба заменити индустријским друштвом и да аристократе, војници и бирократи треба да ишчезну и уступе место индустријалцима, радницима и сељацима.
Дела: „Индустријски систем“, „Индустрија или политички, морални и филозофски разговори у интересу свих људи оданих корисном раду и независности“, „Писма женевског грађанина савременицима“, „Ново хришћанство“, „Стари и нови политички систем“.
1803 – Рођен је мађарски политичар Ференц Деак, главни архитекта Двојне монархије 1867. односно споразума Беча и Будимпеште којим је створена Аустро-Угарска. Предводио је мађарску племићку опозицију против аустријског канцелара Клеменса Метерниха пре револуције 1848. а 1865. објавио је пројекат о дуалистичком уређењу Хабзбуршке монархије, прихваћен две године касније.
1842 – Рођен је српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, председник Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. После завршеног Лицеја у Београду, студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је у више влада министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је Тајну конвенцију са Аустро-Угарском 1881. а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мера.
Одлучујуће је допринео изградњи железница у Србији и њеном укључивању у светске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. Преводио је са енглеског, укључујући „Историју цивилизације у Енглеској“ Хенрија Томаса Бекла. Са извесним успехом бавио се и књижевним радом. Био је изразито религиозан човек, чак мистик, бавио се добротворним радом са верским мотивима, али и публицистиком на религиозне теме. После пада династије Обреновић 1903. живео је у Лондону, где ће провести остатак живота. Дела: „Извод из политичке економије“, „Наука о државном газдинству или наука о финанцији“, „Историја трговине“, „Финанције српског краљевства“, „Иконија, везирова мајка“, „Рајко од Расине“, „Кнез Градоје од Орлова града“, „Ђурађ Бранковић“, „Успомене балканског дипломате“.
1849 – Умро је пољски композитор и пијаниста Фредерик Шопен, мајистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора уопште. Компоновао је искључиво клавирску музику ослањајући се притом на елементе пољског фолклора. Из Пољске је 1830. отишао у Француску, не слутећи да више неће видети отаџбину. Дела: два концерта за клавир и оркестар, око 170 соната, мноштво полонеза, мазурки, валцера.
1855 – Енглез Хенри Бесемер патентирао је поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“.
1876 – У Менло Парку код Њујорка амерички проналазачТомас Алва Едисон основао је радионицу у којој је окупио више врхунских стручњака, укључујући најистакнутијег међу њима, српског научника Николу Теслу.1909 – Панчевачки лекар Владимир Алексић, један од пионира ваздухопловства код Срба, извео је први лет на терену градског вашаришта у Панчеву. Аеропланом властите, необичне, конструкције, дугим шест метара и тешким 70 килограма, Алексић је први, неуспешан, лет извео уз помоћ гуменог ужета-праћке.
Његов аероплан – једрилица достигао је тада висину од неколико метара а после лета од десетак метара пао је на земљу.
1912 – Рођен је италијански свештеник Албино Лучани, поглавар римокатоличке цркве само 33 дана, под именом Јован Павле I. Од 1969. био је архиепископ Венеције, а за папу је изабран 26. августа 1978. Под неразјашњеним околностима умро је већ крајем септембра те године. Наследио га је Карол Војтила, који је одабрао име Јован Павле II.
1915 – Рођен је амерички писац Артур Милер, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века. Најпознатији је по драми „Смрт трговачког путника“, коју је написао у 33. години и за коју је 1949. добио Пулицерову награду. Дела: драме „Сви моји синови“, „Смрт трговачког путника“, „Вештице из Салема“, „Поглед са моста“, „После пада“, „Догађај у Вишију“, „Цена“, „Слава, и разлог зашто“, „Стварање света и друга посла“, „Равно из раја“, „Надбискупова таваница“, „Амерички сат“, збирка прича „Више ми нисте потребни“, роман „Фокус“, есеј „Драмски писац и атомски свет“.
1918 – Рођена је америчка филмска глумица Маргарита Кармен Кансино, позната као Рита Хејворт, холивудски еротски симбол четрдесетих година 20. века. Филмови: „Само анђели имају крила“, „Ђилда“, „Дама под сумњом“, „Никад се нећеш обогатити“, „Дама из Шангаја“, „Одвојени столови“.
1919 – Рођен је кинески политичар Џао Зијанг, који је као председник владе био предводник економских реформи осамдесетих година 20. века. Наследио је 1987. Ху Јаобанга на челу владајуће Комунистичке партије Кине, али је оборен с власти 1989. и означен као један од криваца за студентске демонстрације.1920 – Умро је амерички новинар и публициста Џон Рид, чија су дела „Десет дана који су потресли свет“ и „Црвена Русија“ знамените хронике Октобарске револуције. Популарност је стекао као дописник из Мексика у време устанка Панча Виље. Посетио је 1914. западноевропска бојишта, а 1915. Грчку, Румунију, Србију, Русију и Турску, припремајући књигу „Рат у источној Европи“.
Написао је потресне репортаже из Србије, у којој је боравио априла и маја 1915.
Био је одушевљен револуцијом у Русији. У САД, један је од оснивача Комунистичке партије. Био је члан Извршног одбора Коминтерне. Умро је од тифуса у Бакуу а сахрањен је под зидинама Кремља у Москви.
1922 – Рођен је српски књижевник Борислав Михајловић Михиз, песник, књижевни критичар, драмски писац. Рођен је у Иригу, завршио је Карловачку гимназију и Филозофски факултет у Београду. Радио је као асистент у Музеју Вука и Доситеја у Београду, критичар Нин-а, управник Библиотеке Матице српске, сарадник Политике. Био је уметнички директор Авала-филма, уметнички саветник у Атељеу 212 (који је створио заједно с Миром Траиловић), уредник у Просвети.
Почео је као песник, веома активан као књижевни критичар. Такође био је друштвено ангажован, извесно време и као народни посланик, на листи Депоса. Дела: „Песме“, „Огледи“, „Од истог читаоца“, „Српски песници између два рата“, „Књижевни разговори“, „Аутобиографија о другима“. Аутор је или коаутор више филмских сценарија: „Орлови рано лете“, „Поноћна звона“, „Војник и пас“, „Човек и птица“, „Заседа“. Аутор је драмских текстова: „Бановић Страхиња“, „Командант Сајлер“, „Краљевић Марко“, „Оптужени Петар Тодоровић“.
1945 – На таласу масовних протеста у Аргентини је пуковник Хуан Перон пуштен из затвора само неколико дана пошто је изгубио положај у војној влади и истог дана се тријумфално обратио присталицама на митингу у Буенос Ајресу пред стотинама хиљада људи.
1961 – У Паризу је у сукобима француских снага безбедности са алжирским демонстрантима, који су протестовали против колонијалне управе Француске над њиховом земљом, према званичној верзији погинуло троје људи. Групе за људска права тврдиле су да је број жртава већи од 240.
1972 – Умро је принц Ðорђе Карађорђевић, старији син краља Петра И. Боравио је у Санкт Петербургу у Пажевском корпусу с млађим братом Александром и вратио се у Србију након што је њихов отац Петар И 1903. постао краљ. Учествовао је у оба балканска и у Првом светском рату. На Мачковом камену 1914. тешко је рањен.
Пошто се 1909. одрекао права на наслеђе престола, никада није имао никакву политичку улогу.
1975 – Умро је српски класични филолог Милан Будимир, члан Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета. Проучаво је класичне језике и индоевропску лингвистику. Био је коуредник часописа Балканолошког института (тада Балканског) у Београду. Дела: „О Илијади и њеном песнику“, „Из класичне и савремене алоглотије“, „Проблем букве и протословенске домовине“, „Грци и Пеласти“, „Две врсте Аристотелове трагедије“, „Са балканских источника“, „Цармен арвале“, „Патрицулае Пелестицае“.
1989 – У земљотресу јужно од америчког града Сан Франциско погинуло је 67 и повређено више од 600 људи.
1994 – Јордан и Израел саопштили су намеру да постигну историјски мировни споразум и тако после 46 година окончају међусобно ратно стање.
1994 – Мировни посредници УН саопштили су да су се влада Анголе и побуњенички покрет УНИТА у принципу сагласили да окончају грађански рат у тој афричкој земљи.
1996 – Руски председник Борис Јељцин сменио је шефа Савета безбедности Русије, Александра Лебеда, који је четири месеца раније ступио на ту дужност, само дан пошто је министар
унутрашњих послова Анатолиј Куликов оптужио бившег генерала да покушава да приграби власт.
1997 – На Куби је сахрањен Ернесто „Че“ Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци легендарног герилског вође положени су у маузолеј у граду Санта Клара.
1998 – Бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче ухапшен је у Лондону, где се опорављао од операције, на основу службеног захтева Шпаније. Пиноче је од стране Шпаније оптужен због страдања стотина шпанских држављана током његове владавине Чилеом.
2003 – У главном граду Тајвана облакодер назван „Тајпеј 101“ достигао је висину 508 метара, премашивши до тада највише грађевине у свету, куле „Петронас“ у Куала Лумпуру, престоници Малезије.
2006 – Најмање 60 особа је повређено, од којих се 15 нашло у критичном стању, приликом судара два воза у метроу на централној станици у Риму.
2018 – У нападу на Политехницком факултету у Керчу на Криму погинула је 21 особа а повређено је 70. Студент тог факултета Владислав Росљаков активирао је експлозивну направу и пуцао на колеге да би потом извршио самоубиство.
Преузмите андроид апликацију.
