Mnoge narodne pesme nastajale su u narodu, stvrali su ih nepoznati talentovani pojedinci, a onda su se one prenosile sa kolena na koleno, pevale menjale, usavršavale, jer je svako mogao u njima ostaviti svoj trag. Vuk Karadžić ih je slušao i beležio, pa zahvaljijući njemu mnoge od njih nisu potonule u zaborav.
Obredne pesme tako čuvaju pagansko osećanje života i prastari duh sjedinjavanja čoveka s prirodom. U njima su sačuvana drevna verovanja da u prirodi caruju božanstva i zli demoni, koji mogu doneti i dobro i zlo, te da ih valja umilostiviti darovima, igrom i dobrim rečima. Obredne pesme su bile vrlo tvrdokorne i nisu prihvatale uticaje pesništva drugih naroda. Mlađi su prihvatali pesničko nasleđe od starijih generacija i nisu menjali reči iako ih katkad nisu razumeli.
Među obredne pesme spadale su i dodolske
Dodolske pesme su tipične obredne, ritualne pesme, koje, za razliku od ostalih obrednih lirskih pesama, nisu vezane za određeni datum u godini ili praznik, već su izvođene prilikom velikih letnjih suša. Najčešće su se pevale od Đurđevdana do Petrovdana i to četvrtkom. Četvrtak je verovatno nekada bio posvećen slovenskom bogu groma, Perunu . U nekim slovenskim jezicima četvrtak se i zove perendan. Tada su obično, mlade devojke, maskirane u lišće i granje (kao simbol bujanja vegetacije) obliazile seoske kuće i izvodile dodolski ritual (pevanje dodolskih pesama uz ritualni ples). Domaćin bi tada „dodole“ polivao vodom i time magijski prizvao kišu. Ceo dodolski ritual potiče iz predhrišćanskog vremena i predstavlja jedan od najstarijih tradicija slovenskih naroda. Dodolske pesme izvode dodole (peperude, peperuše, peperone, barbaruše), a glavna među njima je seksualno čista devojka.
Preuzmite android aplikaciju.
