Многе народне песме настајале су у народу, стврали су их непознати талентовани појединци, а онда су се оне преносиле са колена на колено, певале мењале, усавршавале, јер је свако могао у њима оставити свој траг. Вук Караџић их је слушао и бележио, па захваљијући њему многе од њих нису потонуле у заборав.
Oбредне песме тако чувају паганско осећање живота и прастари дух сједињавања човека с природом. У њима су сачувана древна веровања да у природи царују божанства и зли демони, који могу донети и добро и зло, те да их ваља умилостивити даровима, игром и добрим речима. Обредне песме су биле врло тврдокорне и нису прихватале утицаје песништва других народа. Млађи су прихватали песничко наслеђе од старијих генерација и нису мењали речи иако их каткад нису разумели.
Међу обредне песме спадале су и додолске
Додолске песме су типичне обредне, ритуалне песме, које, за разлику од осталих обредних лирских песама, нису везане за одређени датум у години или празник, већ су извођене приликом великих летњих суша. Најчешће су се певале од Ђурђевдана до Петровдана и то четвртком. Четвртак је вероватно некада био посвећен словенском богу грома, Перуну . У неким словенским језицима четвртак се и зове перендан. Тада су обично, младе девојке, маскиране у лишће и грање (као симбол бујања вегетације) облиазиле сеоске куће и изводиле додолски ритуал (певање додолских песама уз ритуални плес). Домаћин би тада „додоле“ поливао водом и тиме магијски призвао кишу. Цео додолски ритуал потиче из предхришћанског времена и представља један од најстаријих традиција словенских народа. Додолске песме изводе додоле (пеперуде, пеперуше, пепероне, барбаруше), а главна међу њима је сексуално чиста девојка.
Преузмите андроид апликацију.
