Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da reč Šušnjar kod srpskog naroda izaziva osećaj bola, tuge, žalosti, užasa i napravde, a krici mučenih i ubijenih više od 5.000 Srba i oko 50 Jevreja i „danas čuju samo naše uši i razaraju našu dušu, dok su svi drugi i gluvi i nemi na sva srpska stradanja u 20. veku kojih je bilo i previše“.
„Šušnjar je mesto monstruoznog zločina, mesto genocida, na kojem su ustaše, i hrvatske i muslimanske, za samo četiri dana, od Ognjene Marije do Ilindana 1941. godine, na stravičan način ubile više od 5.000 nevinih Srba i 50 Jevreja i to, kao po nekom nepisanom pravilu, na velike pravoslavne praznike, kako to i rade najveći monstrumi i zlikovci“, istakao je Dodik za Srnu povodom obeležavanja 83 godine od stravičnog zločina u NDH, najkrvavijoj državi u istoriji Balkana, nad Srbima i Jevrejima u Šušnjaru kod Sanskog Mosta.
On je naveo da je NDH formalno stvorena 10. aprila 1941. godine i odmah je počela da izmišlja razne mere kako bi Srbima zagorčala život, a sve sa ciljem da ih natera da razmišljaju o napuštanju svojih vekovnih ognjišta ili preuzimanju katoličke vere.
Dodik je podsetio da je režim NDH zakonom proglasio Srbe, Jevreje i Rome nižom rasom, zabranio ćirilicu, ukidao pravoslavne verske škole, nasilno pokatoličavao pravoslavce, otpuštao Srbe i Jevreje iz službe, oduzimao im imovinu, hapsio, deportovao.
„U programu te države bilo je nabrojano koje sve mere treba da budu uvedene kako bi se cela teritorija NDH očistila od Srba. Utvrđeno je da se jedna trećina Srba pobije, jedna prevede u katoličku veru, a jedna trećina protera u Srbiju. Ne mogu danas a da se ne setim zlokobnih reči ustaškog štaba i činovnika NDH Viktora Gutića koji je na zboru u Sanskom Mostu juna 1941. rekao: ‘Drumovi će poželeti Srbalja, a Srbalja nigde biti neće’, ili njegove poruke: ‘Svi nepoželjni elementi, (misleći na Srbe, Jevreje i Rome), biće u najkraćem roku ubijeni, tako da će im uskoro biti zatrt svaki trag, a jedino što će ostati biće zlo sećanje na njih’ „, istakao je Dodik.
Iako su Sanski Most i okolina bili naseljeni pretežno srpskim stanovništvom, rekao je Dodik, reči ustaše Gutića su se obistinile – Srba nije više bilo, svi su poklani, obešeni, silovani, mučeni, zapaljeni i bačeni u jamu.
Nažalost, dodao je on, monstrumima i zlikovcima nije bilo važno da li je reč o detetu u kolevci, devojkama, golobradim mladićima, ženama ili nemoćnim starcima, klali su i ubijali sve redom i to samo zato što su Srbi i to je sva njihova krivica, i onda i sada, jer smetamo što smo Srbi, hrišćani, pravoslavci.
„Te 1941. godine, u dane velikih verskih praznika, u jamama na Šušnjaru svoj mir i spokoj na najgori mogući način našlo je više od 5.500 Srba i 50 Jevreja. Ustaše su srpski narod odvodili u koloni i klali nad jamom. Prema svedočenjima onih retkih koji su uspeli da pobegnu, krv je danima izvirala iz zemlje nakon monstruoznog i zločinačkog ustaškog pira“, istakao je on.
On je naglasio da se o Šušnjaru danas mora govoriti sa posebnim pijetetom i tugom i da se ne sme dozvoliti da te žrtve „zbog našeg zaborava ponovo stradaju, jer ako zaboravimo zločine nad svojim narodom činimo najveći greh i oni nam nikada to ne bi oprostili“.
Predsednik Srpske je naglasio da su o ovom genocidu, kao i o mnogim drugim genocidima i stravičnim zločinima nad Srbima komunističke vlasti decenijama ćutale i prikrivale istinu ko su žrtve, a ko zločinci da im oni mrtvi ne bi kvarili sliku i „idilu“ o navodnom bratstvu i jedinstvu u bivšoj Jugoslaviji.
On je podsetio da je tek 1971. godine napravljen spomenik, „bolje reći skalamerija“, na kojem nije pisalo ko su žrtve ko zna kojeg po redu genocida nad Srbima u 20. vijeku.
„Isto tako danas rade u Sarajevu, postavljaju spomenike bez navođenje imena stradalih, kao što je urađeno na Kazanima. Imamo žrtve, ali nemamo njihova imena, jer su te žrtve srpske i na taj način se krije istina o našem ogromnog stradanju i pogromima nad našim narodom. To je ono što boli, minimiziranje zločina nad Srbima pred kojima je bio život. Od nas se stalno traži da zaboravimo svoje žrtve i zločine počinjene nad njima, a sa druge strane treba da se izvinjavamo jer smo se branili upravo zato da nam se ne bi dogodili novi Šušnjari, Garavice, Brod na Drini, Prebilovci, Bratunac, Sarajevo…“, naglasio je Dodik.
Prema njegovim rečima, danas muslimani uporno žele Srbima da stave etiketu genocidnog naroda, obmanjujući i sebe i svet, a u samo par dana jula i avgusta 1941. godine njihovi preci, udruženi sa ustašama i nacistima, ubili su 5.500 Srba u Sanskom Mostu, 1.000 u Bosanskoj Krupi, 2.000 u Ključu, 1.500 u Prijedoru, i više od 12.000 Srba na Garavicama kod Bihaća.
„I šta je to!? To nije zločin, nije genocid!? Nije zločin ni decenijama kriti istinu o srpskom stradanju. Sve to nije bilo ni u udžbenicima istorije. Tek poslednjih godina saznajemo o razmerama zločina i genocida nad srpskim narodom“, naglasio je Dodik.
On je rekao da je ljudski i hrišćanski da se čovek izvini za svaku nepravdu učinjenu prema nekom drugom i da traži oprost da se nikad tako nešto ne ponovi, a sve drugo je licemerje i laž.
„Ko se to izvinio i zatražio oprost od Srba za zločine počinjene na Šušnjaru i brojnim drugim mestima? Niko i nikada! Još da bude gore, decenijama se krila istina i stoga nismo na vreme razumeli veličinu tragedija koje su nam se dešavale u proteklim ratovima. Naivno smo verovali da se to ne može ponoviti, da se nikada više neće desiti, a evo videli smo da može, pa smo opet u poslednjem Odbrambeno-otadžbinskom ratu doživeli zločine, etnička čišćenja, egozduse. Samo sa područja regiona Sanskog Mosta ponovo je proterano skoro celokupno srpsko stanovništvo i jedino je Oštra Luka sačuvana zahvaljujući tome što je ostala u Republici Srpskoj“, ukazao je Dodik.
Predsednik Srpske je konstatovao da je Srpska jedini garant opstanka Srba na ovim prostorima i jedina sigurna luka da se više ne ponove Šušnjari, Garavice, Bratunac, Sarajevo, Brod na Drini.
„Mi u Republici Srpskoj želimo da rata nikada više ne bude i da se ovakvi zločini nikome ne ponove i zato se borimo za poštovanje slova Dejtona, da živimo u dejtonskoj BiH u kojoj će tri ravnopravna naroda i dva entiteta imati svoja prava, ali i obaveze, gde će domaći izabrani političari razgovarati, dogovarati se i donositi odluke konsenzusom, a ne da se širi mržnja i srbofobija.
Prema njegovim rečima Republika Srpska želi da se razvija, a ne da tapka u mestu od 1995. godine.
„Svoje žrtve nikada nećemo, ne želimo i ne smemo da zaboravimo. Mnogo smo stradali da bi to olako prepustili zaboravu. I niko ne treba da zaboravi svoje stradale, ali ni tuđe da omalovaži. Svaka žrtva je žrtva, svaka suza je suza i svaka bol je bol“, zaključio je Dodik.
Bivši član terorističke OVK Ramadani od danas u kućnom pritvoru
Preuzmite android aplikaciju.
