Elementarna i rutinska aktivnost poput popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, koja je neophodna prevashodno za normalno funkcionisanje svake države, kako bi se znalo „stanje stvari na terenu“, zbog nepovoljne i neizvesne epidemiološke situacije je odložena za oktobar 2022. godine.
Iako nas od saznanja koliko nas je pod kapom nebeskom deli više od godinu dana, tri vedete pred izbore sašivene, a odmah posle izbora poderane koalicije „Ujedinjena demokratska Srbija“, koja je dosegla manje od 1% glasova na republičkim parlamentarnim izborima, uspeli su svojim najnovijim izjavama, blago rečeno, da sablazne većinu građana Srbije.
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, i njegov koalicioni partner Aleksandar Odžić iz Vojvođanske partije predočili su inicijativu ministarki Gordani Čomić, u kojoj traže da se na predstojećem popisu omogući da se žitelji Autonomne pokrajine Vojvodine u rubrici „nacionalna pripadnost“ izjašnjavaju kao – Vojvođani.
Ovo nije prvi put da predstavnici autonomaške provinijencije, koji neretko u javnosti propagiraju separatističke tendencije u severnoj srpskoj pokrajini, traže uoči popisa stanovništva da se uvede rubrika „Vojvođanin“.
Sećam se dobro atmosfere koja je vladala uoči poslednjeg popisa u našoj zemlji.
Vođena je mesecima agresivna i skupo finansirana kampanja, u kojoj su preko zakupljenih bilborda, plakata i napadnog punjenja poštanskih sandučića pamfletima, pozivali građane da se izjasne kao Vojvođani.
Prošli su neslavno, jedino što su uspeli da postignu jeste da dovedu u zabunu svoje ne baš brojne pristalice, koji nisu uspeli da do kraja dokuče da li treba da kažu da su Jugosloveni ili pak Vojvođani, uostalom kao da je i bitno, budi šta god hoćeš samo se nemoj izjašnjavati kao Srbin.
Vratimo se korak unazad u ne tako baš daleku prošlost.
Zastrašujuće i zabrinjavajuće je da su jedino Srbi iz Vojvodine, insistitirali na nekakvom „vojvođanskom identitetu“, za razliku od ostalih naroda, poput Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata i drugih, koji nikad nisu dovodili u pitanje svoj nacionalni identitet.
Ovo je isključivo doživelo svoju kulminaciju i podršku od određenih komunističkih političkih elita, čija je namera bila da svoje privilegije očuvaju kroz stvaranje države u državi. Nacija Vojvođanin – ne postoji!
Kao što ne postoji ni nacija Šumadinac, ni Mačvanin ili Beograđanin u vidu nacionalne pripadnosti.
Sve su to nazivi za pripadnost određenom geografskom/regionalnom lokalitetu.
Ovakvu inicijativu odmah je osudio potpredsednik vladajuće Srpske napredne stranke, Milenko Jovanov, rekavši da ne zna ko će u Skupštini i Vladi Srbije da im podrži te suštinski antisrpske stavove.
Ne treba izostaviti da je upravo Srpska napredna stranka dolaskom na vlast u pokrajini 2016. godine, poslala LSV u opoziciju posle preko decenijskog participiranja u pokrajinskoj vlasti.
Čime je zaustavljena dugogodišnja antisrpska propaganda u Vojvodini, koja je svih tih godina, i te kako, bila zastupljena od najviših funkcionera pokrajinske vlasti predvođene Demokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine.
Današnje okolnosti su frustrirajuće za njih, a njihove stranke, više gotovo i da nemaju članove, zbog toga i ne čude ovakve inicijative, kao pokušaj mobilizacije nekog njima bliskog malobrojnog biračkog korpusa.
Po svoj prilici ovde je reč o skretanju pažnje i očajničkom pokušaju da na nastupajućim izborima njihov izborni rezultat gravitira ka toj magičnoj reči u Srbiji, „cenzusu“, a ne ka nuli.
No, čini se, da je, za Vas gospodo, što bi klinci rekli “gejmerskim“ rečnikom „game is over”.
Prethodni autorski tekst Dobrosava Devića, možete da pročitate ovde.
Autor: Dobrosav Dević
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite androidaplikaciju.
