U sredu ujutru, na dan obeležavanja 26. godišnjice pogroma Srba iz Republike Srpske Krajine u zloglasnoj akciji „Oluja“, sve nas je zadesila još jedna sumorna vest…
Posle uobičajenog ranog jutarnjeg treninga, prva poruka u inboksu mog telefona, koju mi je poslao dugogodišnji prijatelj glasila je: „ Napustio nas je Lazanski“.
Prijatelj je odlično poznavao moje neizmerno uvažavanje i simpatije prema novinaru Miroslavu Lazanskom.
Vest me je, blago rečeno, zatekla, potresla i rastužila.
Odmah da napomenem, na moju veliku žalost ovozemaljske prilike nisu udesile da se lično upoznamo, iako sam jedan takav susret, malo je reći, priželjkivao.
Od malih nogu, navikao sam da slušam čak i za vreme nedeljnih ručkova porodične rasprave starijih u vezi sa trenutnim i prošlim političkim događanjima.
Rastući u takvom ambijentu prirodno sam postepeno počeo da se interesujem i da sam pratim i promišljam dnevna politička dešavanja.
U sećanju mi je ostalo kako je otac, sa punom pažnjom gledao televizijske emisije u kojima je ovaj vrstan vojni i politički komentator pričao o zbivanjima sa tada aktuelnih svetskih „žarišta“, ali i dnevnim unutrašnjim dešavanjima.
Naravno, u našoj kući se redovno čitala „Politika“, u kojoj su izlazile mudre analize iz britkog pera sjajnog novinara, za kojeg nisu postojali meridijani u svetu na kojima se nije našao u vreme žestokih sukoba.
Očevu tradiciju, kasnije sve više stasavajući u društveno – političku osobu, nastavio sam i sam.
Znao sam provesti sate slušajući i gledajući, što nove, što stare emisije Lazanskog preko svog lap-topa, očaran kako maksimalnom profesionalnošću tako i šarmom i stilom njegovog interpretiranja ratnih događanja širom sveta.
U svojoj bogatoj karijeri izveštavao je sa mesta gde su ljudi što se kaže „dok se okreneš“ gubili glavu.
Tu svakako spadaju njegovi „raporti“ iz Sirije, Somalije, sa Krima, Avganistana, Čečenije, Konga, Iraka, Irana, Libana, Jemena i Libije.
Pošlo mu je za rukom da intervjuiše preko pedeset ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija, kao dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR, šefove KGB-a.
Da li je „Inicijativa tri mora“ antievropski projekat?
Svoje redovne kolumne pisao je za renomirane listove širom sveta.
Bio je rado viđen gost raznih vojnih akademija od Rusije preko Japana i Velike Britanije do SAD.
Lakše bi bilo nabrojati na kojem ratištu nije bio, kog državnika ili generala nije predstavio našoj javnosti ili kojim vojnim avionom nije leteo, nego šta je sve od toga, što predstavlja san za većinu novinara, bila njegova svakodnevica.
Iznenadna smrt, nesumnjivog patriote i borca za pravdu ga je zatekla u ulozi „njegove ekselencije“ Republike Srbije u Ruskoj federaciji, koju je obavljao poslednjih godina sa posebnom predanošću i zadovoljstvom.
Iako, je gajio neobjašnjivu ljubav prema svim vrstama zemaljskog, podvodnog, vazdušnog i svemirskog oružja, uživao je javno i u funkciji člana mnogih žirija za izbor lepotica naše zemlje.
Imao je vrlo istančan spoj ljubavi i prema oružju i ženskoj lepoti.
Kod pripadnica lepšeg pola svakako će ostati upamćen kao veliki avanturista u dobroj kondiciji pun neobičnog šarma.
Za mene sinonim suštog profesionalca „kadrog stići i uteći i na strašnom mestu postojati“. Miroslav Lazanski je svoj posao svakodnevno i živeo!
Kako kaže, veliki srpski pisac Miloš Crnjanski „nema smrti, ima samo seoba“.
Nebeska redakcija je dobila veliko ime, svetskog glasa.
Večna mu slava i hvala!
Prethodni autorski tekst Dobrosava Devića o aktuelnim dešavanjima na Kubi, možete da pročitate ovde.
Autor: Dobrosav Dević
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite androidaplikaciju.
