Alena Stupar dobitnica je Nacionalne stipendije “Za žene u nauci” za 2022. godinu. Na svečanoj ceremoniji u Vladi Republike Srbije, najtalentovanijim mladim naučnicama dodeljene su ove stipendije u vrednosti od po 5 hiljada evra, namenjene za realizaciju njihovih značajnih naučnih istraživanja.
Radi se o veoma prestižnom priznanju, te smo tim povodom odlučili da kontaktiramo mladu naučnicu i bolje vas upoznamo sa njenim likom i delom.
Da li možete da nam kažete nešto više o sebi?
Ja sam dr Alena Stupar, zaposlena na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS), Univerzitet u Novom Sadu. Moje istraživanje usmereno je ka biološki aktivnim komponentama prirodnog porekla, savremenim tehnikama ekstrakcije, hemijskoj i biološkoj karakterizaciji prirodnih proizvoda, kao i valorizaciji bio-otpada biljnog porekla.
Tokom rada na Naučnom institutu za prehrambenu tehnologiju, pored učešća u nacionalnim projektima, učestvovala sam u međunarodnim projektima kao što su Horizon 2020 projekat, IPA, COST, kao i na projektima koje finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine i programa Pokreni se za nauku.
Pored naučnog angažmana na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, aktivno sam uključena i u rad Akreditovane laboratorije za tehnologiju, kvalitet i bezbednost hrane – FINSLab, na odeljenju za mikronalitiku.
Udata sam i imam malu ćerkicu.
Kada ste doneli odluku da želite da se bavite naukom?
Mislim da sam od malena imala sklonost ka prirodnim naukama. Tokom srednje škole, kao farmaceutski tehničar imali smo puno laboratorijskih vežbi i praktične nastave, tako da me je to dalje usmerilo na tehnološki fakultet i katedru za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo.
Konkretna želja i odluka da se bavim naukom i gradim karijeru u tom smeru, mislim da je pojavila krajem osnovnih studija, kada sam radila eksperimentalni deo završnog rada a onda i master rada.
Nakon završenih master studija sam jedan period radila i u industriji i istovremeno upisala doktorske studije. Kada se ukazala prilika, počela sam da radim na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije kao istraživač i mogu reći da je nauka od tada moj poziv.
Šta je presudilo da izaberete poziv kojim se danas bavite?
Kada sam počela da studiram, mislila sam da ću da radim u farmaceutskoj industriji, jer sam i upisala farmaceutsko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.
Međutim, tokom studija mi se svideo deo koji je vezan za izolovanje bioaktivnih jedinjenja iz prirodnih izvora a sama aplikacija tih bioaktivnih jedinjenja nije vezana nužno za farmaciju, već i za kozmetiku i prehrambenu industrija.
Tako da, kada se ukazala da se mogućnost da se zaposlim na Naučnom institute za prehrambene tehnologije, rado sam je prihvatila. I tu sam nastavila da se bavim istraživanjima sličnim kao tokom doktorskih studija.
Vaš naučno-istraživački rad je usmeren na zdravu ishranu?
Da, zdrava hrana je hrana budućnosti. Nužnost za konstantnim promenama i poboljšanjem prehrambenih proizvoda je neminovna. Inkoporacijom biljnih ektrakata, koji su dobijeni na zelenim ektrakcionim tehnologijama i zelenim rastvaračima, može se poboljšati i kvalitet i nutritivna vrednost hrane, a biljni ekstrakti osim što mogu imati zdravstvene benefite, često imaju i funkciju prirodnih aditiva.
Sve nivoe studija završili ste na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Objavili ste preko 30 radova u međunarodnim časopisima. Koliko vam sve to oduzima vremena?
Kako bi se došlo do određenih rezultata, potrebno je puno vremena. Karijera u nauci nije laka, ali svakako je vredna da uložite svoje vreme i trud, ako je to što volite i čime želite da se bavite.
Sa pisanjem radova sam počela sa prvim rezultatima tokom doktorskih studija. Prvi rad mi je objavljen 2016, tako da je od tada prošlo dovoljno godina da se vide rezultati u vidu objavljenih publikacija.
U toku studija bila si član “BEST“ omladinske studentske organizacije. Koliko ti je taj vid neformalnog obrazovanja pomogao u tvom daljem ravoju?
Mislim da je to što sam bila član ‘’BESTa’’ puno uticalo na moj život. Kao nešto najvažnije što bih istakla iz tog perioda je to što sam tamo upoznala svoje nabolje prijatelje.
Takođe mi je to bilo značajno jer sam unapredila engleski jezik, pre svega komunikaciju, jer sam imala mogućnost da putujem ne letnje kurseve koji su se održavali na europskim univerzitetima (University of Veszprem, Dresden University of Technolog, University od Leuven). Tokom tih kurseva sam upoznala ljude iz različitih evropskih gradova i stekla uvid u rad drugih fakulteta.
Bili ste stipendista dve međunarodne stipendije. Koliko vam je to pomoglo u usavršavanju?
Internacionalna iskustva su jako bitna u nauci. Tokom internacionalnih konferencija, internacionalnih projekta ili usavršavanja upoznajete ljude iz svoje naučne oblasti ili srodnih interesovanja, tako da je značajno za razmenu ideja i uspostavljanje naučne saradnje.
Konkretno ove dve stipendije su mi omogućile da odradim deo doktorske disertacije koji ovde nisam mogla usled nedostatka odgovarajuće opreme i hemikalija.
Da li je teško da ljudima objasnite čime se bavite?
Rekla bih da da. Često ljudi naučnike poistovećuju sa asistentima i profesorima na fakultetu i ne doživljavaju ih kao nekog ko se bavi samo naučnim istraživanjima.
Da li svoj posao doživljavate kao posao ili stil života?
Često posao koji izaberete definiše ili bar u velikoj meri utiče na vaš stil života. I to nije vezano samo za posao koji ja radim, nego verujem da je tako u različitim profesijama.
Volim to što radim i naravno da se to odražava i na moj stil života, pozitivno.
Gde pronalazite inspiraciju za svoj rad?
Pratim naučne publikacije iz svoje oblasti, kako bih bila u toku sa aktuelnim dešavanjima na svetskom nivou. Često tokom načnih konferencija dobijem neku ideju a koju dalje razrađujemo diskusijom sa kolegama.
Da li nosite posao kući?
Ponekad. Kada su u pitanju neki rokovi za projekte, slanje publikacija, neki zanimljivi rezultati.
Koja naučna oblast vam je najzanimljivija?
Fokus mog istraživanja baziran na primeni različitih savremenih ekstrakcionih tehnika, tokom kojih se koriste potpuno bezbednih “zeleni” rastvarači u cilju izolovanja bioaktivnih komponenti iz biljnih sirovina.
Šta je to što vas motiviše?
Nova saznanja do kojih dolazimo kroz istraživanja, rešavanje problema i izazova sa kojima se susrećemo, razvoj i unapređenje proizvoda i tehnologija.
Da li će vam ova nagrada (stipendija) biti motivacija za dalji rad?
Naravno, ova nagrada mi daje veliki podsticaj i motivaciju da nastavim da se bavim naukom i da unapredim svoja istraživanja.
Šta biste naveli kao svoj najveći uspeh?
Od profesionalnih dostignuća svakao bih izdvojila priznanje kao što je Loreal – UNESCO “Za žene u nauci”. Iako je konkretno u pitanju nacionalna stipendija, program “For woman in science’’ i njegov značaj u naučnoj zajednici je prepoznat u celom svetu.
Smatram da je ova nagrada potvrda uspešnosti ne samo za godinu kada je stipendija dodeljena, već mog celokupnog dosadašnjeg naučnog istraživanja.
Gde vidite sebe za 10 godina?
Nadam se da ću se i dalje baviti naukom. U kom smeru će tačno istraživanja ići je teško predvideti, obzirom da se sada sve jako brzo menja.
Da li imate neku poruku za kolege istraživače?
Karijera u nauci nije laka, ali svakako je vredna da uložite svoje vreme i trud, ako je to što volite i čime želite da se bavite, samo napred.
Kako i zašto se Novi Sad promenio u poslednjih 10 godina? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
