Алена Ступар добитница је Националне стипендије “За жене у науци” за 2022. годину. На свечаној церемонији у Влади Републике Србије, најталентованијим младим научницама додељене су ове стипендије у вредности од по 5 хиљада евра, намењене за реализацију њихових значајних научних истраживања.
Ради се о веома престижном признању, те смо тим поводом одлучили да контактирамо младу научницу и боље вас упознамо са њеним ликом и делом.
Да ли можете да нам кажете нешто више о себи?
Ја сам др Алена Ступар, запослена на Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду (ФИНС), Универзитет у Новом Саду. Моје истраживање усмерено је ка биолошки активним компонентама природног порекла, савременим техникама екстракције, хемијској и биолошкој карактеризацији природних производа, као и валоризацији био-отпада биљног порекла.
Током рада на Научном институту за прехрамбену технологију, поред учешћа у националним пројектима, учествовала сам у међународним пројектима као што су Хоризон 2020 пројекат, IPA, COST, као и на пројектима које финансира Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине и програма Покрени се за науку.
Поред научног ангажмана на Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду, активно сам укључена и у рад Акредитоване лабораторије за технологију, квалитет и безбедност хране – ФИНСЛаб, на одељењу за микроналитику.
Удата сам и имам малу ћеркицу.
Када сте донели одлуку да желите да се бавите науком?
Мислим да сам од малена имала склоност ка природним наукама. Током средње школе, као фармацеутски техничар имали смо пуно лабораторијских вежби и практичне наставе, тако да ме је то даље усмерило на технолошки факултет и катедру за биотехнологију и фармацеутско инжењерство.
Конкретна жеља и одлука да се бавим науком и градим каријеру у том смеру, мислим да је појавила крајем основних студија, када сам радила експериментални део завршног рада а онда и мастер рада.
Након завршених мастер студија сам један период радила и у индустрији и истовремено уписала докторске студије. Када се указала прилика, почела сам да радим на Научном институту за прехрамбене технологије као истраживач и могу рећи да је наука од тада мој позив.
Шта је пресудило да изаберете позив којим се данас бавите?
Када сам почела да студирам, мислила сам да ћу да радим у фармацеутској индустрији, јер сам и уписала фармацеутско инжењерство на Технолошком факултету у Новом Саду.
Међутим, током студија ми се свидео део који је везан за изоловање биоактивних једињења из природних извора а сама апликација тих биоактивних једињења није везана нужно за фармацију, већ и за козметику и прехрамбену индустрија.
Тако да, када се указала да се могућност да се запослим на Научном институте за прехрамбене технологије, радо сам је прихватила. И ту сам наставила да се бавим истраживањима сличним као током докторских студија.
Ваш научно-истраживачки рад је усмерен на здраву исхрану?
Да, здрава храна је храна будућности. Нужност за константним променама и побољшањем прехрамбених производа је неминовна. Инкопорацијом биљних ектраката, који су добијени на зеленим ектракционим технологијама и зеленим растварачима, може се побољшати и квалитет и нутритивна вредност хране, а биљни екстракти осим што могу имати здравствене бенефите, често имају и функцију природних адитива.
Све нивое студија завршили сте на Технолошком факултету у Новом Саду. Објавили сте преко 30 радова у међународним часописима. Колико вам све то одузима времена?
Како би се дошло до одређених резултата, потребно је пуно времена. Каријера у науци није лака, али свакако је вредна да уложите своје време и труд, ако је то што волите и чиме желите да се бавите.
Са писањем радова сам почела са првим резултатима током докторских студија. Први рад ми је објављен 2016, тако да је од тада прошло довољно година да се виде резултати у виду објављених публикација.
У току студија била си члан “BEST“ омладинске студентске организације. Колико ти је тај вид неформалног образовања помогао у твом даљем равоју?
Мислим да је то што сам била члан ‘’BESTа’’ пуно утицало на мој живот. Као нешто најважније што бих истакла из тог периода је то што сам тамо упознала своје набоље пријатеље.
Такође ми је то било значајно јер сам унапредила енглески језик, пре свега комуникацију, јер сам имала могућност да путујем не летње курсеве који су се одржавали на еуропским универзитетима (University of Veszprem, Dresden University of Technolog, University od Leuven). Током тих курсева сам упознала људе из различитих европских градова и стекла увид у рад других факултета.
Били сте стипендиста две међународне стипендије. Колико вам је то помогло у усавршавању?
Интернационална искуства су јако битна у науци. Током интернационалних конференција, интернационалних пројекта или усавршавања упознајете људе из своје научне области или сродних интересовања, тако да је значајно за размену идеја и успостављање научне сарадње.
Конкретно ове две стипендије су ми омогућиле да одрадим део докторске дисертације који овде нисам могла услед недостатка одговарајуће опреме и хемикалија.
Да ли је тешко да људима објасните чиме се бавите?
Рекла бих да да. Често људи научнике поистовећују са асистентима и професорима на факултету и не доживљавају их као неког ко се бави само научним истраживањима.
Да ли свој посао доживљавате као посао или стил живота?
Често посао који изаберете дефинише или бар у великој мери утиче на ваш стил живота. И то није везано само за посао који ја радим, него верујем да је тако у различитим професијама.
Волим то што радим и наравно да се то одражава и на мој стил живота, позитивно.
Где проналазите инспирацију за свој рад?
Пратим научне публикације из своје области, како бих била у току са актуелним дешавањима на светском нивоу. Често током начних конференција добијем неку идеју а коју даље разрађујемо дискусијом са колегама.
Да ли носите посао кући?
Понекад. Када су у питању неки рокови за пројекте, слање публикација, неки занимљиви резултати.
Која научна област вам је најзанимљивија?
Фокус мог истраживања базиран на примени различитих савремених екстракционих техника, током којих се користе потпуно безбедних “зелени” растварачи у циљу изоловања биоактивних компоненти из биљних сировина.
Шта је то што вас мотивише?
Нова сазнања до којих долазимо кроз истраживања, решавање проблема и изазова са којима се сусрећемо, развој и унапређење производа и технологија.
Да ли ће вам ова награда (стипендија) бити мотивација за даљи рад?
Наравно, ова награда ми даје велики подстицај и мотивацију да наставим да се бавим науком и да унапредим своја истраживања.
Шта бисте навели као свој највећи успех?
Од професионалних достигнућа свакао бих издвојила признање као што је Loreal – UNESCO “За жене у науци”. Иако је конкретно у питању национална стипендија, програм “For woman in science’’ и његов значај у научној заједници је препознат у целом свету.
Сматрам да је ова награда потврда успешности не само за годину када је стипендија додељена, већ мог целокупног досадашњег научног истраживања.
Где видите себе за 10 година?
Надам се да ћу се и даље бавити науком. У ком смеру ће тачно истраживања ићи је тешко предвидети, обзиром да се сада све јако брзо мења.
Да ли имате неку поруку за колеге истраживаче?
Каријера у науци није лака, али свакако је вредна да уложите своје време и труд, ако је то што волите и чиме желите да се бавите, само напред.
Kako i zašto se Novi Sad promenio u poslednjih 10 godina? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
