Ljubitelji dobrog zvuka prave ozbiljnu razliku između formata sa kojih slušaju muziku. Sa druge strane, postoje i oni koji muziku dele na domaću i stranu. Toj vrsti ljudi je apsolutno svejedno da li će muziku slušati preko flash-a, CD-a, kasete, ili možda, gramofonske ploče.
Čak i takvi slušaoci, kojima je svejedno odakle će slušati svoju omiljenu pesmu, u poslednje vreme pribegavaju kupovini gramofona i vinila, čije se slušanje sve više smatra nekom vrstom hedonizma.
Iako digitalizacija iz godine u godinu uzima sve krupnije zalogaje, tehnologija na kojoj je zasnovano puštanje gramofonskih ploča se nije mnogo menjala u toku poslednjih nekoliko decenija.
Tako je! Muzika se i pre stotinjak godina, ali i danas slušala preko okruglog komada plastike.
Ta, plastična gramofonska ploča, napravljena je od materijala koji se zove polivinil hlorid, zbog čega je mnogi nazivaju i vinil.
Trend ponovnog slušanja ploča započeo je, sada već davne, 2007. godine, kada je Youtube postao skladište za sve žanrove muzike. Taj trend, uporedo sa pandemijom, rastao je i dok smo bili u karantinu.
Ljudima su njihove svakodnevne rutine postajale dosadne i žudeli su za usvajanjem, nekih novih, sitnih navika, kao što su čaša kvalitetnog vina i omiljena ploča puštena na gramofonu nakon ručka.
U idealnom slučaju ovakav način slušanja muzike najbliži je onome što je umetnik zamislio kada je izbacivao najdublje emocije iz svoje duše i stvarao neku melodiju.
Ovaj analogni format najpoznatiji je po punoći zvuka koju nudi. Zvuk vinila je, nekako, otvoreniji, zbog čega kada pustite ploču možete čuti više karakteristika nego, recimo, na Mp3 formatu.
Interesantna činjenica jeste to da što je album duži, njegova reprodukcija će biti sve tiša.
Svi oni koji poznaju barem jednog zaljubljenika u gramofonske ploče znaju koliko se ti ljudi trude da ih sačuvaju od svih spoljnih faktora i nikako ne izgrebu.
Najveća mana ove tehnologije jeste što je lako pokvarljiva. Ploča se lako ishaba, a iglica, koja u dodiru sa pločom proizvodi najlepše zvukove, obično bude prva koja se ošteti.
Osamdesetih godina ljudi su bili spremni da putuju u inostranstvo ne bi li pronašli albume svojih omiljenih izvođača, a da li bi danas iko išao toliko daleko zbog jednog komada plastike?
Čuveno pucketanje, koje čujete pre nego što prva pesma sa albuma počne da svira, ono je što celom ovom doživljaju daje kompletnu čarobnu notu.
Samo zamislite… udobnost vašeg doma, mesta gde se osećate najprijatnije, prigušena svetla, upaljena sveća i blago pucketanje vinila dok čekate da “Oasis“ krene da svira “Wonderwall“.
Pitanje je, koliko su ploče bile dostupne tokom proteklih godina, te da li se danas situacija u nečemu promenila?
U našem gradu postoji nekoliko mesta, koja su poznata po tome da okupljaju one najvernije zaljubljenike u kvalitetan zvuk.
U “Američkom kutku“ se, svako malo, organizuje Berza vinila na kojoj posetioci imaju priliku da biraju muziku najraznovrsnijih žanrova. Celokupan događaj organizovan je tako da se na dan Berze u “Kutku“ atmosfera svede ne samo na puko biranje ploča, već i na druženje i diskutovanje o najboljim autorima ovog, ili prošlog veka.
“Bulevar books“ jedna je od novosadskih knjižara koja pored velikog izbora knjiga, često ume da organizuje i svirke za svoju odabranu publiku. Ta ista publika kasnije dolazi po još… Dolazi da kupi svoj primerak gramofonskih ploča svetskih izvođača kao što su ‘’Bowie’’,“Blur“, “Sting“ itd…
Prodavnica “Audio plus“ koja se nalazi u Stražilovskoj ulici, jedna je od retkih prodavnica u kojoj se, uz muzičku opremu, mogu kupiti i retki primerci vinila.
View this post on Instagram
Epicentar i prvo mesto na koje odlaze svi ljubitelji hedonističkog momenta koji proizvodi omiljena pesma na gramofonu, jeste prodavnica vinila “Mungos“ koji se nalazi u pothodniku.
Bilo da vam je potrebna prva, ili čak hiljadita ploča za vašu kolekciju, bilo da vas je neko uputio, ili već po inerciji dolazite na ovo mesto, ova prodavnica zbog svoje snabdevenosti važi za najrenomiraniju u čitavom gradu.
Kako živimo u 21. veku, ne možemo da zanemarimo ni onaj online momenat koji se, nekako, prepliće u svim sferama naših života. Zato je jedno od najsnabdevenijih mesta za kupovinu ploča i internet platforma “Kupujem prodajem“, na kojoj možete naći ogromnu ponudu kako novih, tako i polovnih vinila iz cele Srbije.
Novosađani su za ploče spremni da izdvoje i do 5000 hiljada dinara, u zavisnosti od toga koji album ganjaju. Neka okvirna cena ploča na navedenim mestima jeste oko 1500 dinara, ali naravno, uvek možete naići i rizikovati sa dosta jeftinijim primercima nekih nepoznatih autora.
Nepisano pravilo je da će baš ono što vam se najviše sluša, ili koštati čitavo bogatstvo, ili biti gotovo nemoguće pronaći.
View this post on Instagram
Petkom i subotom se na Najlon pijaci povećava mogućnost da pronađete nešto kvalitetno, ali za minimalno novca. Tako prodavci ploča koje su doneli prodaju u rasponu cena od 200 do 1000 dinara, a među autorima možete pronaći velika imena muzičke industrije kao što su Džoni Keš, Keni Rodžers i drugi…
Jedina komplikacija jeste ta što vam za Najlon pijacu treba strpljenja, jer da biste iskopali jedan kvalitetan Elvisov album, kroz ruke mora da vam prođe desetine bezveznih ploča i praznih omota.
Ipak, zaljubljenici u kvalitetan muzički zvuk kažu da im ovo surfovanje kroz sve žanrove muzike ne predstavlja nikakav problem.
Zapravo, smatraju da je veoma interesantno što na pijaci nikada ne znaš šta ćeš pronaći i uvek te strefi faktor iznenađenja kada pronađeš nešto što bi ti bilo interesantno.
Preuzmite android aplikaciju.
