Сви имамо тенденцију да се преједамо с времена на време. Али ако то постане уобичајена појава, може бити узрок добијања нездраве тежине и може довести до поремећаја у исхрани. Свест о томе зашто се преједамо – а разлози могу укључивати досаду, недостатак сна и дијету – може да нам помогне да следећи пут направимо другачији избор.
Шта се сматра преједањем?
„Преједање је када једемо више него што смо гладни, што код сваке особе може да буде другачије“ каже др Сусан Алберс, психолог.
Ако се преједемо, можемо да се осећамо тромо, успорено и као да ћемо да пукнемо. Осим тога можемо да имамо:
-рефлукс киселине
-надимање
-гасове
-горушицу
-мучнину
-бол у стомаку
-осећај жаљења, изненађења или страха да смо појели превише
„Преједање је другачије од поремећаја преједања. У случају преједања, често се осећамо ван контроле. Разлог за преједање често могу да буду емоционални разлози (емоционално преједање). Међутим, може да буде и да је оно што једемо заиста укусно и да уживамо у томе тако да настављамо да једемо из задовољства“ појашњава др Алберс.
Шта је узрок преједања?
Преједање може бити узроковано многим факторима, укључујући како, када и зашто једемо. Др Алберс наводи неке уобичајене узроке преједања и како их превазићи.
Приступ храни имамо 24/7
Имамо препуну оставу и пун фрижидер, све спремно да задовољимо сваку жељу коју можда имамо. Иако је добро имати опције и приступ, ово може довести до „капитулације“ пред било којом жудњом – било да је то поноћна ужина или бифе асортиман за ручак.
Др Алберс каже да све почиње у продавници.
Треба да пазимо када купујемо, па састављање списка за куповину може бити од помоћи да се смањи она импулсивна. Овде може да помогне и онлајн куповина.
„Корисно може да буде и да у фрижидеру стратешки поставите здраву храну напред. Ако вам је у видокругу, већа је вероватноћа да ћете јести њу“ предлаже др Алберс.
Осећамо се добро, лоше или под стресом
Главни разлог због којег смо склони да се преједемо може бити емоционалне природе. Иако емоционално преједање можемо повезати са негативним осећањима као што су туга или бес, можемо се преједати и ако доживљавамо срећу или друга позитивна осећања.
„Пре него што почнете да једете, обавезно застаните и запитајте се: Да ли једем због неких емоција? Понекад је само то довољно да вас спречи да почнете са емоционалним преједањем“ саветује др Алберс.
Једемо велике порције
Да ли сте од оних који мисле да увек морају да поједу сваки залогај хране који се налази у тањиру? Много пута можда једемо више од препорученог оброка, и то посебно када једемо у ресторану. Можда нам је тешко да проценимо колико треба да једемо, а може и да нам буде примамљиво да наставимо с јелом све док сва храна не нестане.
Ако идемо у ресторан, унапред погледајте мени.
„То помаже да се смањи импулсивно наручивања. На нас такође могу утицати људи са којима једете, па зато процените колико сте гладни уместо да пратите оно што неко други наручује“ каже др Алберс. И увек је у реду да део оброка оставите, било да сте у ресторану или код куће, са породицом.
Једемо из досаде
„Једење из досаде окидач је број 1 за безумно преједање. И то обично радимо често на одређеним местима. На пример, на каучу док гледамо ТВ или ако седимо за својим радним столом јер нам је досадно“ каже др Алберс.
Треба да знамо који су наши окидачи. Када ухватимо себе да једемо из досаде, треба то себи и да признамо, саветује др Алберс. То може помоћи да будемо свеснији колико једемо. А да не би упали у замку досаде, др Алберс предлаже шетњу или промену локације. Чак и ако попијемо нешто хладно то може да нам помогне да се ослободимо досаде.
Једемо јер нам је храна при руци
„Ово је тренутак када непромишљено једење може поћи по злу. Нешто радите или разговарајте с неким док једете и не обраћате пажњу на то колико једете. У ствари – једете аутоматски и тако губите појам о својој глади“ каже др Алберс.
Др Алберс каже да је када дође време за јело, важно да оставите по страни све што радите и усмерите сву пажњу на јело. Ако волите да грицкате или чак да једете док седите на каучу или за малим столом, треба да седнете за трпезаријски или кухињски сто како бисте спречили било какво ометање.
Нуди нам се превише опција
Када нам се храна нуди на шведском столу не знамо одакле да почнемо и појели би све. То је идеална могућност за преједање. Очи су нам веће од стомака, али након што напунимо тањир (или тањире) храном, осећамо се као да морамо све да поједемо.
Да бисмо ово избегли треба прво да извидимо шта све има и онда да одлучимо шта ћемо да једемо, каже др Алберс.
„Постоји студија која се бавила шведским столом. Склони смо да напунимо тањире са прве три опције, а затим касније идемо да сипамо још јер често постоји нешто што заиста желимо“ објашњава она. Зато прво треба да видимо шта нам се нуди, како би направили избор или да узимамо мање порције свега како бисмо могли да пробамо више.
Пријатељи и породица такође се преједају
На нас велики утицај имају други људи – од онога шта носимо и шта радимо – а то укључује и шта и колико једемо. „Студије су показале да имамо тенденцију да ускладимо брзину жвакања са људима са којима смо, чак и ако их не познајемо,” каже др Алберс. Дакле, може да нам буде тешко да обуздамо своје жудње када се сви око нас препуштају уживању у јелу.
Зато треба „да једете полако и да се не обазирете на људе око вас, посебно ако једу веома брзо“, предлаже др Алберс. „Такође, наручите први, јер то може да буде од велике помоћи, с обзиром на то да прва особа која наручи на неки начин утиче на остале. Имајте на уму да се ваше потребе у исхрани веома разликују од оних које имају други, па ако ваш пријатељ наручи троструки чизбургер са помфритом и млечним шејком, треба да знате да његов оброк можда неће одговарати вашим жељама и степену глади.
У друштву је све слађе
Налазите се на забави код пријатеља или на дружењу после посла. Дружите се и не схватате да само гутате канапее и испијате чаше вина целе ноћи. „Често у себе само трпамо храну, а да и не осетимо њен укус“, каже др Алберс.
„Увек кажем да не треба јести с ногу. Ако сте на забави и постоји бифе, храну обавезно ставите на тањир и седите док једете. Тако ћете моћи да се фокусирате на оно што једете и да користите сва своја чула да бисте осетили мирис и укус хране“ саветује др Алберс.
Одуговлачимо с послом
Приближава нам се рок за завршетак великог посла, али нисмо мотивисани да радимо. Или можда одлажете овонедељно спремање куће. И уместо да се усредсредимо на посао који нас чека, пунимо се храном.
„Дозволите себи да направите паузу“ каже др Алберс.
„Не треба вам храна да попуните то време. Оно што вам је заиста потребно јесте неколико минута тишине или мало времена да прелистате часопис.“
Хормони глади нису у равнотежи
Постоје два хормона глади: лептин и грелин. Лептин је познат као хормон ситости, који помаже у регулисању енергије и сузбијању апетита, док се грелин често назива хормоном глади и стимулише апетит. „Ови нивои хормона повећавају се пре оброка и смањују после јела“објашњава др Алберс. „Али на њих могу утицати недостатак сна, вежбање или повећање стреса.“
У одржавању конзистентног апетита може чак да помогне да се побринете да будете хидрирани и да пијете довољно воде током дана. „Поред тога, једна од најбољих ствари које можете да урадите јесте да одржавате рутину“ примећује др Алберс. Дакле, оброци у одређено време сваког дана, свакодневно вежбање и предузимање корака за управљање стресом могу помоћи у спречавању преједања. „Када имате рутину, помажете да се хормони глади регулишу“ додаје она.
Неиспавани смо и имамо мождану маглу
Као што смо поменули, сан може утицати на то како једемо. „Сан је камен темељац вашег менталног здравља и сан помаже у регулисању хормона“ понавља др Алберс. „Чак и изостанак једног сата сна може повећати вашу жељу за храном.“
Све се своди на успостављање рутине спавања. „Невероватно је важно да идемо на спавање и будимо се у исто време – способност да устанемо у исто време сваког дана помаже да се регулише апетит“ каже др Алберс. „Ако сте лишени сна, можда ћете посегнути за нечим слатким што утиче на нивое шећера у крви током целог дана.“
Предуго чекамо да бисмо јели
Гладни смо – знамо тај осећај. И гладни смо и љути јер смо предуго чекали да једемо. „То је често велики окидач за преједање јер вам је шећер у крви веома низак,” каже др Алберс. „И једете све што вам падне под руку јер сте превише гладни.“
Да бисмо спречили тај осећај глади треба да једемо редовно и да имамо ужине током дана како бисмо регулисали ниво шећера у крви.
На дијети смо
На дијети смо, не допадају нам се ограничења (без угљених хидрата, без шећера) и осећамо се ускраћено. Дакле, уместо да се држимо подаље од сладоледа, попуштамо и на крају поједемо целу кутију. „Дијета је директна веза са преједањем“ каже др Алберс.
Да бисмо ово избегли, треба да једемо опрезно током дана. „Не покушавајте да убедите себе да треба да игноришете своју глад“ наглашава др Алберс. „Уместо тога, побрините се да једете здраву храну како бисте одржали стабилан ниво шећера у крви. Ово ће вас спречити да се касније преједате.“
Када преједање постаје проблем
Сви се повремено преједемо – и то је сасвим у реду и нормално.
„Преједање може постати проблем са много емоционалне нелагоде попут стида и жаљења. За неке људе, оно може изазвати и много анксиозности, а понекад депресију“ каже др Алберс.
А ако наше навике преједања почну да утичу на то како свакодневно функционишемо, треба да предузмемо кораке да уведемо здраву исхрану.
„Противотров за преједање јесте да слушате своју глад и једете опрезно, што значи да обратите пажњу на оно што једете и да вам ништа не одвлачи пажњу“ каже др Алберс.
А ако покушате да смањите преједање и схватите да вам то тешко полази за руком, разговор са лекаром може вам помоћи.
Ovaj začin sigurno ne koristite! Usudite se, ima puno benefita za naše zdravlje!
Преузмите андроид апликацију.
