Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да су на хиљаде избеглица злоупотребиле безвизни режим које њихове земље имају са Србијом да би дошле у нашу земљу, а затим илегалним путевима покушале да уђу у ЕУ.
У изјави за Танјуг, он је рекао да је тешко је рећи о којем броју људи је реч, али да, према ономе што чујемо од земаља попут Аустрије и Немачке, ради се хиљадама људи и ти бројеви стално расту.
„Реч је о људима који преко аеродрома улазе у Србију и даље настављају ка Западној Европи и то бележе земље као Аустрија у свом систему прихвата. Број тих људи на смештају се повећава, самим тим капацитети су пренапрегнути у западним земљама и оне неће моћи да одговоре на прилив избеглица из Украјине, ако се ово питање не реши у догледно време“, истакао је Ðуровић.
Он додаје да је реч о људима пореклом из Индије, Бурундија, Туниса и још неких других земаља, који се слабо задржавају код нас, где, по правилу, имају боравак од 30 дана без визе.
Оно што ми можемо да урадимо, истиче Ђуровић, је да усагласимо визну политику, пре свега у односу на земље чији грађани долазе и које су сада проблем и то је могуће урадити увођењем виза земљама које су проблематичне.
„То значи да се наша визна политика уједначи са визном политиком ЕУ у конкретном случају, а сем тога, усаглашавање визне политике је циљ коме стремимо кроз процес придруживања“, поручује Ђуровић.
Он додаје да би то био само први корак са визном усаглашавању са ЕУ, а да остали попут споразума о реадмисији не зависи потпуно од нас.
„Закључивање споразума о реадмисији са низом земаља са којима га Србија још увек нема, је захтевно и компликовано јер подразумева сагласност и вољу обе стране. Низ земаља попут Авганистана, Пакистана, Марока, Алжира, Ирака нема ту вољу, и поред иницијативе Србије“, истиче Ђуровић.
Сем тога, додаје,то подразумева и ојачани систем управљања границама и низ других питања која нису лака и захтевају време.
Што се тиче броја људи који пролази Балканском рутом ка ЕУ, Ђуровић каже да се он повећава из године у годину и да је ситуација слична оној из 2016.
„Још увек нисмо у сценарију из 2015., али људи константно долазе тако да имамо дуплирану миграцију у односу на прошлу годину“, констатује Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Он наводи да су разлози за повећан број избеглица компликовани, али да је јако битно, а чему мигранти сведоче, појачано насиље према мигрантима у Турској, која има преко четири милиона избеглица.
„Тамо су инфлација и тешки услови живота повезани од стране политичких елита са збрињавањем избеглица. Избеглице су постале изговор и то ствара тензије и насиље према избеглицама. Тако да људи који су планирали да дођу у Европу у неком дугом временском периоду или нису уопште планирали да дођу, сада су подстакнути да то убрзају“, наводи Ђуровић.
С друге стране, додаје, тензије између Турске и Грчке испољавају се на пољу контроле миграције, тако да све више избеглица прелази у Грчку и Бугарску.
Он истиче да је талас избеглица покренут уз помоћ кримчара, а да је кријумчарење људи уносније од кријумчарења оружја или дроге.
„Једне исте људе можете да прокријумчарите више пута и да им узмете пођеднако новца. Када се људи суоче са оградом на северу, са мађарским насиљем и враћањем у Србију, онда они одлазе код кријумчара који им обезбеде ефикасан прелазак за велике количине новца“, каже директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Преузмите андроид апликацију.
