Министар спољних послова Србије Марко Ђуриц изјавио је данас да су односи између Италије и Србије посебно чврсти, као и да је за Србију “Италија један од кључних стратешких партнера у Европи” и “веома близак пријатељ”.
Ђурић је, у интервјуу италијанској агенцији Нова, захвалио Риму на разумевању “сложене регионалне ситуације” Србије и њених националних приоритета, и подсетио да је током конференције Централноевропске иницијативе (ЦЕИ) у Трсту сенаторка Стефанија Кракси јуче, на годишњицу погрома Срба на Косову и Метохији 17. марта, говорила о положају Срба на КиМ и да је указала на подршку Италије у очувању српског културног наслеђа.
“Ми заиста видимо Италију као једну од најпријатељскијих нација на свету. Желео бих да подсетим наше читаоце и слушаоце да имамо италијанске карабинијере и војнике који деценијама штите српске манастире на Косову, на пример манастир Дечани. Срби то знају и Срби то цене и поштују”, истакао је Ђурић.
Он је оценио да је ЦЕИ и даље користан инструмент за подстицање интеграције континента и убрзавање пута Балкана ка Европској унији, и подсетио да је та организација “замишљена и покренута у време када је Европа још била подељена гвозденом завесом”.
Ђурић је казао да је тада, “захваљујуци великој визији италијанског министра спољних послова (Ђанија) Де Микелиса, југословенског министра спољних послова Будимира Лончара и министара Мађарске и Аустрије, створен мост између Истока и Запада, када је Европи био потребан такав мост да би заиста остварила визију уједињене Европе”.
Према његовим речима, тридесет година касније та функција остаје актуелна.
“Још увек постоји потреба за већим јединством и јачом интеграцијом региона у Европску унију. Централноевропска иницијатива је била добро средство за интеграцију многих земаља на инфраструктурном, политичком и друштвеном нивоу, чинећи их кохезивнијим и усклађенијим са широм европском визијом”, оценио је Ђурић.
Додао је да из тог разлога “ЦЕИ и данас може да игра исту улогу”, као и да је неопходно “дати више ветра у једра Централноевропској иницијативи”, да би се она искористила “као средство за брзу интеграцију балканског региона у Европу”.
Ђурић је истакао да је то “у најбољем интересу, не само земаља региона”, већ и Италије и Европе, и изразио је захвалност италијанској премијерки Ђорђи Мелони и министру спољних послова те земље Антонију Тајанију “што имају ову визију уједињене Европе”.
Српски министар спољних послова је нагласио да концепт “уједињења” сматра прикладнијим историјској фази кроз коју Европа пролази.
“Свиђа ми се реч ‘уједињење’ јер одражава геополитичку стварност коју Европа мора да консолидује ако жели да опстане. Ако се не консолидује, у року од само неколико година бице потпуно престигнута од стране других глобалних актера и више неце бити релевантна”, оценио је Ђурић.
Он је упозорио да би у том случају унутрашње такмичење Европе, “по регионалним, политичким, националним и идеолошким питањима”, ризиковало да произведе само један резултат – да сви буду маргинализовани.
“Сви цемо бити маргинализовани, гурнути у страну и претворени у шаховску таблу за игру правих великих сила”, рекао је Ђурић и додао да Европа чак може да “постане тематски парк за посетиоце из других региона”.
Да би се то избегло, према његовим речима, Европа мора да се “подмлади и ојача”, тако што ће интегрисати Балкан и “друге регионе који су перспективни и имају изгледа да постану чланови”.
Ђурић је нагласио да тај контекст Србија “снажно подржава”, нарочито зато што је “земља са највецим бројем непосредних суседа у Европи после Немачке” и зато што не представља само “економски фактор” вец и “централни елемент стабилности”.
Министар је подсетио да Србија чини “53 одсто балканске економије” и додао да је “велики ентузијаста” поводом идеје да се убрза изградња брзих железничких веза између Београда и Трста, о чему је такође разговарано са Тајанијем.
“Мислим да је то нешто веома добро и обострано корисно”, рекао је Ђурић и подсетио да је Италија за Србију “један од главних трговинских партнера и један од главних инвеститора”, као и да “и италијанске и српске компаније имају користи од овог односа”.
Истакао је да постоје “широко отворена врата за повећање економске, политичке и културне сарадње” између две земље.
Говорећи о европском путу Србије, Ђурић је одбацио идеју да односи Србије са Русијом и Кином могу представљати стратешку препреку.
“Србија је традиционално тежила веома разноликој и уравнотеженој мрежи међународних партнерстава. Србија је чврсто на свом путу ка Европској унији и не би требало да буде сумње у њену геополитичку оријентацију када је то у питању”, истакао је министар.
Ђурић је додао да “јединствени односи Србије могу, у овој ситуацији, чак послужити као компаративна предност за Европу”, као и да се то не односи само на источне партнере, већ и на “неке земље у Африци, Азији и Латинској Америци са којима Београд, као оснивач Покрета несврстаних, традиционално одржава добре односе”.
Он је поновио да је Србија “чврсто на страни принципа територијалног интегритета и суверенитета” и да је њен став о сукобу у Украјини изнет “врло јасно”.
Ђурић је поводом тога закључио да “не види велике разлике између Београда и вецине европских земаља када је у питању спољна и безбедносна политика” и истакао да, по његовој оцени, “постоје нијансе, али нема стратешких разлика”.
По питању регионалне безбедности и страхова од милитаризације Балкана, српски министар је позвао на већу транспарентност.
“Постоји потреба за већом транспарентношцу када се решавају безбедносна питања”, рекао је Ђурић, и додао је да су у том смислу “разумљиве” критике које су упућене из Београда према “нетранспарентном војном савезу најављеном између Хрватске, Албаније и Приштине”.
Ђурић је подсетио да је Балкан “регион који је пре три деценије претрпео тежак грађански рат” и да би због тога требало да се унапред разговара и договара “о сваком војном развоју који излази ван постојећих оквира, као што су НАТО или друга регионална тела”.
Министар је, такође, истакао да након Дејтонског споразума остаје на снази “конвенција која ограничава број одређених снага”, као и да “нема разлога да се иде ван постојецих облика, а посебно нема правог разлога зашто би се ова врста сарадње водила на нетранспарентан начин”.
Према његовим речима, када се то деси, као у случају најављеног савеза Хрватске, Албаније и Приштине, “логично је да изазива извесну забринутост и неке реакције”.
Ђурић је поновио да Србија “даје приоритет стабилности и економском развоју”, као и да “не жели да ствара нове војне савезе у региону”.
“Такође бисмо могли да тражимо партнере или да покушамо, на нетранспарентан начин, да променимо равнотежу војне моћи у региону. Али бих далеко више волео већу сарадњу у овој сфери безбедности”, закључио је Ђурић.
Српска листа: Курти противправно именовао заменике министара из српске заједнице, жалићемо се
Преузмите андроид апликацију.
