Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да је Србија успела да добије препоруку за отварање Кластера 3 и навео да ће у наредним месецима фокус бити на раду са државама чланицама којима ће бити изнети сви аргументи и разлози због којих је, како је истакао, не само у интересу Србије, већ и ЕУ да се пошаље снажан сигнал кроз отварање тог кластера.
Ђурић је на панелу “Између истока и запада” у оквиру конференције “Euronews adria Summit” рекао да нема дилеме да је у Србији већина за учлањење у ЕУ, а да је наратив о ЕУ и захтев да се он промени “двосмерна улица”.
“Ми морамо да радимо и у државама чланицама ЕУ да променимо слику, не само у Србији, него и у целом региону, јер оно што важи за односе са САД, у једној мери вреди и за односе са ЕУ у глобалу, а то је да многе земље гледају на нас као регион. И ту морамо да радимо на консензусу о лобирању”, рекао је Ђурић.
Говорећи о извештају Европске комисије о напретку Србије, Ђурић је рекао да је иза Србије веома тешка година и да је у том контексту тај извештај прилика да се поново пребаци фокус на реформе.
“За мене је главна вест да је препоручено отварање Кластера 3 упркос веома тешкој години, години у којој су многи покушавали да разбију консензус око европских интеграција”, рекао је Ђурић.
На питање да ли су АП Косово и Метохија и санкције Русији препрека на путу Србије ка ЕУ, Ђурић је рекао да истраживања Еуробарометра и друга релевантна истраживања јавног мњења показују да спремност на проширење није једнозначна и универзална у државама чланицама ЕУ и да је зато важно заједничко представљање региона који, како је истакао, са 17 милиона становника може да допринесе и европској безбедности, европском расту и европској кохезији.
“Ако Европа не буде озбиљно приступила процесу своје консолидације унутрашње, престат ће да буде глобални актер”, оценио је Ђурић.
Говорећи о односима у региону, нагласио је да је за Србију од кључног значаја да регионалне односе постави и формира на начин који ће осигурати да има пријатељско и безбедно окружење и навео да у многим односима од осам држава са којима се непосредно граничи, у претходним годинама бележе значајне напретке.
Ђурић је рекао да су председник Доналд Трамп и администрација САД ”непогрешиво уочили прилику” која лежи у коришћењу економске сарадње као инструмента за превазилажење подела, за решавање проблема, за изградњу другачијег типа односа у региону и заправо претварање једног региона који је био карактеризован поделама и сукобима у регион успеха.
“Ако погледамо индивидуалне потенцијале економија земаља западног Балкана, оне у великој мери могу да буду део мотора раста за читав европски континент, али неопходна претпоставка за то су и добри политички односи”, рекао је Ђурић.
На питање да ли очекује да ће се Вашингтон поново активирати у вези са дијалогом Београда и Приштине, Ђурић је рекао да је увек добро када се САД укључе и раде на нормализацији прилика у односима између Београда и Приштине.
“Када говоримо о односима Београда и Приштине, говоримо о нормализацији, то је еуфемизам за наш захтев да престане готово трогодишња кампања притиска без преседана упереног према српској заједници на Косову и Метохији, у току које су Срби буквално истиснути, понекад и у физичком смислу. Више од стотину институција које су од кључног значаја за њихов опстанак”, рекао је он.
Ђурић је рекао да Приштина води кампању у којој је практично миниран дијалг и навео да је власт у Приштини није оријентисана ка дијалогу са Београдом и да дијалог сматра нужним злом, а да једностраним потезима треба да креира нову политичку мапу.
“Оно што администрација председника Трампа већ сада чини, уз очување америчког војног присуства на КиМ, је и слање јасних сигнала да су једнострани потези неприхватљиви”, рекао је Ђурић.
Подсетио је да је САД донела одлуку о суспензији стратешког дијалога између Приштине и САД.
“Сигуран сам да би коришћење идеје да се економија употреби као средство за јачање и нормализацију односа значајно допринело нормализацији стања. И у томе видим велику вредност таквог учешћа САД”, рекао је министар.
Указао је да из перспективе великих сила као што су САД западни Балкан посматран пре свега као регион, а много мање кроз призму билатералних односа.
“Слика о нама у политичкој класи и широј јавности САД је систем спојених судова. У оној мери у којој смо у стању да заједнички лобирамо једни за друге, насупрот лобирања једни против других, бићемо у стању да привучемо и инвестиције и иновације и политичку пажњу САД”, рекао је Ђурић.
Амбасадор Црне Горе у Србији Небојша Ђоковић оценио је да су односи те земље са САД “изузетно пријатељски, садржајни и слојевити”, и да Вашингтон снажно подржава европски пут Подгорице.
“И пре администрације Трампа имали смо подршку САД, а нарочито откако је почео други мандат Трампа имамо подршку у смислу реформских процеса које је Црна Гора предузела”, навео је.
Истакао је оперативну сарадњу у безбедности и борби против шверца цигарета, наркотика, организованог криминала, високе корупције, прања новца и финансирања тероризма.
Ђоковић је рекао да је Црна Гора остварила значајне напретке у спровођењу реформи на европском путу и да је то Брисел препознао, као и да треба уложити додатни напор да се оснажи правосуђе када су у питању судске одлуке и да су САД у томе, такође, значајан партнер.
“Ми негујемо ту традицију односа са САД, а поготово када су у питању наши ставови у међународној политици, везани за наш заједнички регион и међусобну сарадњу, где Црна Гора стварно покушава да води једну предвидиву политику”, рекао је Ђоковић.
Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, оценио је да је дошло до промене у односу садашње администрације САД према БиХ и указао је да је на седници Савета безбедности УН 31. октобра шефица мисије САД поручила да се Вашингтон више “неће мешати у унутрашња питања, нити се бавити експериментима изградње државе”, као и да ће се ослонити на унутрашњи дијалог представника три конститутивна народа.
Он је рекао да је претходних деценија преовладавао модел снажне спољне интервенције кроз ОХР и Бонска овлашћења, са циљем централизације на уштрб дејтонских ентитета.
“Сама чињеница да су САД заузеле став да се тиме више неће бавити, представља један заокрет”, рекао је Врањеш и додао да такав приступ отвара простор за разговор без притисака.
Истакао је да у том контексту скидање санкција Милораду Додику и њему блиским сарадницама види као сигнал да се решења траже консензусом три конститутивна народа.
Врањеш је рекао да с друге стране, Брисел требао да каже шта се очекује од БиХ и да ли БИХ треба да буде слово на папиру и као будућа чланица која неће имати равноправни статус са осталим државама.
”Или се очекује да та БиХ има Бонска овлашћења и да неки колонијални управници намећу законе, мењају уставе по њиховим мерилима? Је ли то та БиХ коју у Бриселу очекују у свом дворишту? Или они можда очекују некакву другачију,уређену БиХ”, питао је Врањеш.
Говорећи о односима са САД, амбасадор Мађарске у Србији Јожеф Мађар, истакао је да односи Будимпеште и Доналда Трампа имају континуитет и пре актуелних дешавања, а да је последњи сусрет Трампа и премијера Виктора Орбана 7. новембра “историјски важан”.
Подсетио је на “директне и личне” везе Виктора Орбана са Трампом и нагласио улогу Мађарске у иницијативама за мир и сарадњу.
“Једини министар спољних послова позван на потписивање Абрахамских споразума 2020. био је Сијарто”, рекао је, додајући да је Трамп више пута “истицао колико је Орбан вредан политичар који брине о својој земљи и нацији”.
Навео је да Мађарска одржава канале са Вашингтоном, Пекингом и Москвом, што користи у обезбеђивању енергената и развоју.
“Нема санкција за Мађарску, идемо даље са нуклеарним програмом. Идемо у нове технологије и желимо да однос Вашингтон-Будимпешта иде напред на миран начин, са утицајем на цео регион”, казао је Мађар.
Енергетска стабилност Србије неће бити угрожена, важна сарадња у региону
Ђурић је изјавио да енергетска стабилност Србије ниједног тренутка није била доведена у питање због санкција НИС-у и истакао да ће тако бити и убудуће, као и да је сачувана ценовна стабилност захваљујући сарадњи са партнерима у региону.
Ђурић је на конференцији “Euronews Adria Summit” рекао да је Србија неповољно погођена развојем догађаја у односима између великих сила, не својом одговорношћу, поготово не одговорношћу садашње администрације.
“Развијамо нашу енергетску безбедност кроз развој нових капацитета, како обновљивих, тако у перспективи развоја нуклеарних потенцијала, односно капацитета који се односе на нуклеарну енергију, било у сарадњи са појединим земљама у окружењу, било самостално. Али у сваком случају да гледамо у будућност, у којој је јасно да ће енергетске потребе и кад је реч о гасу и електричној енергији бити један од кључних мотора раста”, казао је Ђурић на панелу ”Регион између истока и запада”.
Навео је да се Нафтна идустрија Србије (НИС) нашла у већинском страном власништву и да у таквим односима Србија настоји да буде фер према свима и да поштује све, али да истовремено сачува државни и национални интерес, а то је да снабдевање енергентима неће бити доведено у питање.
Истакао је да Србија води рачуна о томе да постепено диверзификује своје изворе снабдевања енергентима и да то ради на одговоран начин, сконцентрисан у доброј мери и на развоју обновљивих извора енергије.
”Србија је традиционално извозник енергената кад говоримо о електричној енергији, увозимо гас наравно, али и са изградњом новог гасног интерконектора, закључивањем споразума са другим снабдевачима, настојимо да осигурамо снабдевање енергентима”, рекао је Ђурић.
Додао је да је сјајна вест за цео регион изузеће које је Мађарска добила од САД када је реч о снабдевању руском нафтом и навео да то додатно стабилизује енергетско тржиште у региону.
На питање, на који начин се то конкретно може одразити на Србију, Ђурић је рекао да га је први дан по ступању на снагу санкција против НИС-а, позвао министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто и да му је рекао да Мађарска стоји уз Србију и уз енергетску сигурност Србије.
”Знајући колико је та тема важна за нас, да пружи неку врсту подршке и сигурности да Србија не би остала без енергената, чак ни у најгорем могућем сценарију. Мислим да то довољно говори о карактеру, одговорности и односу који тренутно постоје између наше две земље”, рекао је Ђурић.
Навео је да је Србија у читавом овом периоду земља са најјефтинијом ценом или у прве три земље са најјефтином ценом електричне енергије у Европи.
На питање да ли ће Србија стићи да развије све алтернативне изворе ако са друге стране има најаве Брисела у погледу увоза транспорта руских енергената, Ђурић је рекао да је сада прилична борба са временом и да је изазовна ситуација пред Србијом.
”Из разговора са ресорним министрима, могу да пренесем да ни у једном тренутку енергетска безбедност Србије није била доведена у питање, чак ни ценовна стабилност, а да је добрим делом то последица и сарадње са неким од наших партнера у непосредном окружењу, као и стратешкој визији спољне политике Србије, која нам је омогућила да природни гас прибављамо из земаља које су релативно географски удаљене, али са којима имамо пријатељске односе и сарадњу”, рекао је Ђурић.
Преузмите андроид апликацију.
