Министар спољних послова Србије Марко Ђурић оценио је у Акри да је посета Гани била невероватно садржајна, и да је уз то, што је потврдила историјско пријатељство и подршку територијалном интегритету Србије, донела споразуме у области спорта и културе, разговоре о сарадњи у наменској индустрији, али је и показала огромни потенцијали за српску привреду.

“Имао сам част да разговарам са председником Гане Џонатаном Махамом. Потврдили смо историјско пријатељство наше две земље и подршку територијалном интегритету и суверенитету Србије, што је нама посебно важно”, рекао је Ђурић у петак новинарима током званичне посете Гани.
Истакао је да се Србија, у залагању да буде равноправна на европском конитненту, држи оних који се боре за раст и развој своје земље, те да земље које исто размишљају и посвећене су међународном прави и поштовању Повеље УН, треба да се међусобно помажу.
Наводећи да се током дана састао и са председником парламента, Ђурић је додао да је у Министарству одбране Гане имао разговоре о сарадњи у области наменске индустрије.
“Мислим да можемо да урадимо много, зато што земље које исто размишљају, земље које су посвећене међународном праву и Повељи Уједињених нација, треба да помажу једна другој, да управо имају капацитет да чувају стабилност у својим регионима, а Гана је један од стубова стабилности у региону Западне Африке и у веома комплексном окружењу даје допринос очувању светског мира, чувајући мир у овом делу Африке”, рекао је Ђурић.
Министар је нагласио да је за Србију Гана улазна тачка у овај део Африке по много чему.
Додао је да је у петак обишао велики конгресни центар који је некада саградио Енергопројект у центру Акре.
“Добили смо молбу да са нашим компанијама видимо да размотре изградњу новог конференцијског центра у којем би се окупљали представници Афричке Уније”, казао је шеф српске дипломатије.
Нагласио је да је Гана највећи извозник злата у овом делу света, да је пребогата ресурсима и највећи извозник какаовца.
У свему томе, навео је, да види огроман потенцијал за српску привреду.
“Ова врата која смо сада отворили значиће низ састанака у наредним месецима које ће наше компаније и наша друга министарства искористити”, казао је Ђурић и додао да је председнику Махами пренео срдачне поздраве председника Александра Вучића и жеље да успе у реформским настојањима и 24-часовној економији коју уводи да би повећао запосленост и раст БДП који је на око 4,5 одсто.
Према речима Ђурића, 34 милиона становника Гане, једне од најугледнијих афричких земаља, улазница су за континент од 1,3 милијарде становника.
Додао је да не треба објашњавати колика је компаративна предност што је Србија једина земља из региона која је овде редовно присутна, има своју амбасаду, а постоји и даље огромно поштовање и према Титу из времена председника Кваме Нкрумаха.
“У Акри се Србин осећа добро, поштовано, уважено. Препознати су наши интереси, принципи, идентитет и култура. Ови људи знају како је то бити гажен, како је када вам други покушавају да кроје капу и када то не дозвољавате. У нашем залагању да и ми будемо равноправни на нашем континенту држимо се са онима који се боре за раст и развој своје земље и својих људи”, нагласио је Ђурић.
Истакао је да је поносан што у Акри представља Србију и што Србија има такве пријатеље као што је Гана.
Ђурић је изјавио да велики инфраструктурни пројекти које Влада Гане спроводи ради заштите обале од продора океана представљају шансу за укључивање и рад српских компанија и привреде у тој држави.
Шеф српске дипломатије је нагласио да се инвестициони циклус у Гани који је покренуо председник Махама мери са више од 10 милијарди америчких долара, и оценио да би то била добра прилика за српске компаније да учествују у пројектима обухваћеним тим циклусом.
“Наши капацитети за тако нешто оперативно су сада мањи, али то не значи да не би требало да наше компаније и наша економија буду тамо где је то традиционално увек било”, казао је шеф српске дипломатије.
Преузмите андроид апликацију.