Директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев критиковао је данас иступ новинара и професора Новосадског универзитета Динка Грухоњића који је изазвао бурне реакције у српској јавности и поставио питање шта би било да је у Немачкој универзитетски професор, макар и из шале, рекао да се зове Рудолф, као Рудолф Хес.
Ђурђев је за новосадски „Дневник“ навео да је кроз бројне наступе Грухоњића, тешко разлучити да ли су то ставови универзитетског професора, новинара или политичког активисте.
„Евидентно је да су ратна траума кроз коју прошао почетком деведесетих и социјалистичко усмерено образовање старе Југославије у његовим текстовима створили идеолошки микс који не може да схвати промену времена и чињеницу да је од распада Југославије прошло готово тридесет година. Искључивост у ставовима је равна скојевској фанатичности и иделогогији, сви који су на његовој страни су добри, а са друге стране су фашисти и звери“, каже Ђурђев.
Подсетивши да је „олако и саркастично помињање имена усташког злочинца Динка Шакића и константо омаловажавање најузвишенијих колективних вредности нашег друштва“, довело до блокаде рада Филозофског факултета у Новом Саду, Ђурђев наглашава да би као бивши студент тог факултета, више волео да су успеси студената или професора скренули пажњу јавности на ту високошколску институцију, „а не ови жалосни догађаји“.
„Ипак, они нам говоре о елементарном питању где су границе слободе изражавања, говора мржње, али и елементарне пристојности“, сматра он.
Ђурђев наводи и да су у Грухоњићевим текстовима „и даље живи Равногорци генерала Михаиловића, Слободан Милошевић, бомбардовање 1999. године као и отворени презир и мржња према православној цркви“.
„Моје питање је веома једноставно, какав би био став надлежних органа али и шире јавности да је жаока његовог пера била усмерена према припадницима римо-католичке вере, муслиманима или протестантима? Да ли православна црква и верници имају право на заштиту против овог вербалног прогона и шиканирања? Како би јавност реаговала на навода да је Грухоњић написао да ће се деца у Сплиту рађати са дугим рукама и тупим погледима или да ће у Сарајеву деца која бацају петарде бити будући кољачи? У остало, замислите у Немачкој да је универзитетски професор макар и из шале рекао да се зове Рудолф, као Рудолф Хес“, поручио је Ђурђев.
Сматра и да подршка коју је Грухоњић добио од дела академске заједнице као и од дела опозиције „показују да се ка овом спору није пришло са становишта елементарне људске пристојности већ са уско партијских ставова“.
Како другачије описати присуство опозиционих лидера и активиста на протесту против блокаде Филозофског факултета? Ипак, њихово присуство јесте вредно поштовања јер су стали иза своје перјанице која је у доброј мери избрусила њихове политичке ставове. Ћутање већег дела академске заједнице јесте оставило тужан утисак и ја могу да га прихватим само као кукавичлук или неспремност да се изађе из зоне комфора. Колико ја знам ћутање значи слагање, бар је тако некада било“, рекао је Ђурђев.
Указао је на то да је Нови Сад прихватио Грухоњића када му је било најтеже, да се ту професионално изградио и остварио и академску каријеру.
„Ипак, за њега је наша држава Мордор, то јест отелотворење зла, не баш уобичајене став за човека који ипак на крају ради за државу Србију“, наводи Ђурђев.
Ђурђев истиче да се поноси тиме што у његовој држави постоји слобода мишљења, слобода изражавања, што је, каже, последња седмица свакако показала.
„Ипак, где се налазе границе злоупотреба те слободе? Мислим да би о томе морале да се изјасне и надлежне универзитетске институције, али и институције државе Србије“, рекао је Ђурђев и позвао све да погледају текстове Динка Грухоњића.
Gruhonjić više puta širio mržnju prema Srbima: Krajnje je vreme da Tužilaštvo pokrene postupak
Преузмите андроид апликацију.
