Potpisivanje Temeljnog ugovora između SPC i crnogorske vlade, kao što se moglo i očekivati, izazvalo je tektonske poremećaje na tamošnjoj političkoj sceni. Poruka predsednika Crne Gore i lidera DPS-a Mila Đukanovića da će zbog tog čina uskratiti podršku manjinskoj vladi najava je produbljivanja političke krize i otvaranja brojnih pitanja.
Hoće li vlada Dritana Abazovića pasti, hoće li se ići na njenu rekonstrukciju ili se mogu očekivati vanredni parlamentarni izbori. Sve su to teme koje će u narednom periodu biti u fokusu tamošnje javnosti?
Otvoreno pismo Mila Đukanovića od 9. avgusta u kome Crnogorce poziva na „razum i jedinstvo“, kao i da političku ostrašćenost podrede interesima države, neodoljivo podseća na početak predizborne kampanje DPS-a.
Naime, u ovom pismu Đukanović suštinski apeluje na glasače da po strani ostave sva saznanja o korumpiranosti i kriminalu njega i njegove partije i da ih u narednom periodu podrže kako bi odbranili Crnu Goru od velikosrpske hegemonije. Jer tobož, oni su jedini vazda dosledno branili interese Crnogoraca i države Crne Gore.
Uz sve to predsednik Crne Gore nije propustio priliku da podseti tamošnje Srbe kako su njihovi sunarodnici prošli u Tuđmanovoj hrvatskoj, jer su kako on smatra bili okrenuti Beogradu, a ne Zagrebu. Ovom otvorenom pretnjom Srbima u Crnoj Gori, Đukanović je očigledno odlučio da pokuša dodatno da podigne tenzije, ne bi li političku situaciju u zemlji doveo do usijanja.
Pošto su skupovi koje organizuje protiv potpisivanja Temeljnog ugovora doživeli fijasko i nisu uspeli da izazovu veće incidente na relaciji Srbi – Crnogorci, Đukanović je očigledno odlučio da verbalno podgreje atmosferu preteći Srbima novom Olujom. Time je jasno pokazao kako će njegova kampanja izgledati. Odnosno da će biti bazirana na podgrevanju nacionalizma, šovinizma, na širenju straha i sejanju podela. Cilj takve politike je jasna. Crnogorsku javnost treba podelio na dva bloka, prosrpski i procrnogorski. Naravno, Đukanović sebe i svoju partiju vidi kao stožer ovog drugog bloka.
Suštinski, ova strategija nije ništa novo, jer je Đukanović primenjuje već godinama unazad.
I bez obzira što je ona suštinski poražena na poslednjim izborima, avgusta 2022. godine, za DPS je jedina moguća. Đukanović i njegovi partijski saborci ne mogu igrati na kartu ekonomije, koju su sami uništili. Ne mogu polje političke borbre usmeriti na obračun sa kriminalom i korupcijom, jer su oni od Crne Gore stvorilio mafijašku državu. Samim tim, nacionalizam i šovinizam je jedino što im ostaje.
Izgleda da za Đukanovića više nema dileme. Izbori su neminovnost i on je kampanju već započeo. Pokazalo se da vreme ne radi za njega i da iz meseca u mesec popularnost DPS-a samo opada. Sem toga, ako već može da bira, bolje da na izbore ide kada je aktuelizovano crkveno pitanje, a ne kada u fokusu budu borba protiv kriminala i korupcije.
Međutim, treba naglasiti da ne zavisi sve od njega. Još uvek se pita i premijer Abazović, kao i DF i Demokrate. Alternativa izborima može biti nova rekonstrukcija vlade, ali s obzirom na netrpeljivost između Abazovića i Bečića ta opcija je manje verovatno. Najrealnije bi bilo za očekivati da se u narednom periodu formira prelazna vlada, koja bi pripremila i sprovela izborni proces, a koji bi suštinski stavio tačku na skoro permanentnu političku krizu u toj zemlji.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
