Često se u balkanskim društvima potencira tema odlaska mladih na školovanje ili rad u inostranstvo, tzv. odliv mozgova. Pišu se veoma negativne studije i iznose krajnje deprimirajući komentari o arčenju najvrednijeg potencijala jednog društva, a to je ljudski kapital.
Koliko puta ste svedočili velikoj neprijatnosti političara na različitim nivoima, pa i u različitim zemljama našeg regiona, kada se tokom intervjua suoče sa pitanjem odlaska mladih? Gotovo niko u tom momentu neprijatnosti nije se drznuo da kaže ”Nije problem što mladi odlaze!” i ponudi adekvatan odgovor da je od suštinskog značaja da se mladi vrate u naše gradove i našu zemlju.
Znanja, iskustva, kontakti i veštine stečene u inostranstvu, da li kroz rad ili kroz formalno i neformalno školovanje vrede mnogo i svakako imaju ogroman kapacitet da obogate zemlju u kojoj se kasnije koriste kao resurs.
Takav resurs na tržištu na kojem je uposlen, stvara dodatnu vrednost, inicira, inovira i investira, povezuje ljude i poslove, kreira nove industrije, nova radna mesta. Zato mladi treba da odu, ali i da se vrate!
Nedavno objavljeno istraživanje Instituta za ekonomske odnose iz Beča, koje je sprovedeno u periodu od 2015. do 2019. pokazalo je zapravo da je Srbija u tom periodu privukla više ”mozgova”, nego što je iz nje otišlo.[1]
Istina, rezultati pokazuju da na priliv mozgova bitno utiče privlačnost Srbije, njenog obrazovnog sistema i ekonomskih tokova za mlade iz neposrednog regiona, koji ponovo počinju dolaziti u zemlju koja je toliko prosperitetnih ideja dala svom neposrednom okruženju.
Studija tvrdi da je u posmatranom periodu oko 80.000 visokokvalifikovanih ljudi došlo u Srbiju više, nego što je iz nje otišlo. Naravno, ističu se različiti podaci o onima koji su otišli iz Srbije i svakako da na te brojeve kreatori politika treba da obrate posebnu pažnju i da omoguće atraktivne uslove kako bi takav ljudski kapital bio ponovo u službi intelektualnog i ekonomskog razvoja naše zemlje.
Šta doprinosi povratku mladih?
Unapređenje infrastrukture, putne, železničke, vazdušne, informaciono-telekomunikacione, privredne, tehnološke. Unapređenje opšteg poslovnog ambijenta, siguran, očekivan i neometan rast životnog standarda i razvoj privrede, domaće i strane investicije, prisustvo renomiranih kompanija na tržištu, unapređenje kvaliteta života i mnogi drugi faktori koji svi zajedno doprinose otvaranju novih i atraktivnijih radnih mesta.
Danas, Srbija intenzivno gradi autoputeve i brze saobraćajnice ka svim najvažnijim pravcima u zemlji i regionu. Pored sveukupne mobilnosti ljudi, ovakvi projekti značajno doprinose daljem ekonomskom razvoju naših opština i gradova.
Srbija već godinama beleži konstantan ekonomski rast, oličen u rastu BDP-a, što se ogleda i u povećanju minimalnih, prosečnih ali i realnih (tzv. medijalna) plata i penzija. Uskoro će Beograd i Novi Sad biti spojeni brzom prugom, a ta razdaljina će se prelaziti za manje od pola sata.
Viši prosek primanja u ova dva grada, nove industrije, ali i rast cena kvadrata su dokaz da će spajanje brzom prugom stvoriti veoma konkurentnu ekonomsku sredinu u skladu sa evropskim standardima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će EU finansirati brzu prugu od Beograda do Niša i dalje do granice sa Severnom Makedonijom, dok će u narednim mesecima početi radovi na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice. Značajna su izdvajanja, odnosno realizovani brojni projekti u oblasti naučnog istraživanja, izgrađeni brojni naučno-tehnološki centri/parkovi, obnovljene i otvorene najznačajnije institucije kulture.
To znači da naša zemlja postaje konkurentna, sve ono što je Srbija propustila tavoreći u decenijama pogrešnih politika, sada se ostvaruje i vraća, Srbija se baš kao i njen simbol pobede – Natalijina ramonda, budi i obnavlja.
Ambicioznim projektima i njihovom realizacijom, svojom istorijom, veličinom, ali pre svega vrednim i prosperitetnim ljudima, Srbija se, možda polako, ali sasvim sigurno ponovo vraća u red konkurentnih i razvijenih evropskih zemalja.
Možda će ovi redovi nekome zazvučati previše optimistično, neobjektivno ili zamišljeno, ali pogledajmo brojke, u krajnjem suočimo se sa sopstvenim uspesima i potencijalima. Mimo svakog političkog stava, mimo svake stranačke pripadnosti, mimo svakodnevnih problema sa kojima se suočavaju sva politička i ekonomska društva, pa tako i ovo naše, hajde da se ujedinimo oko onoga što zajedničkim snagama postižemo.
Jasno je da je za ozbiljan i značajno osetan ekonomski uspeh potrebno mnogo vremena, možda čak i više decenija. Jasno je i da pojedini čitaoci ovog teksta ne osete blagodeti gore navedenih ekonomskih rezultata i trendova, ali onda neka upravo ovo bude jedno ohrabrenje, jedan poziv na ujedinjenje oko ideja i rezultata koje će ostati budućim generacijama i koje će omogućiti da naša deca, ostaju u našoj zemlji! Neka idu mladi, neka budu gladni znanja i iskustva, ali ovde imaju sve više uslova da se vrate!
https://wiiw.ac.at/evidence-of-brain-gain-for-some-western-balkan-countries-n-489.html
Autor: Đorđe Cicović
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije
Preuzmite android aplikaciju.
