Почетна > Блог
Блог Свет

Ђорђе Цицовић: Колико су „зелени“ електрични аутомобили? (други део)

Шта је штетно? Наравно, постоје различите врсте батерија, за које се у будућности може испоставити да су мање штетне за животну средину или чак ефикасније, мада свака од тих батерија подразумева употребу литијума.
Фото: Градске инфо

Ипак, једино литијум-јонска батерија преовладава као избор произвођача ЕВ, чак и у поређењу са различитим био варијантама фосилних горива. Сходно, поставља се питање шта је штетно у процесу њене производње?

Лаички објашњено, батерија се састоји из више стотина литијум-јонских ћелија. Овакве ћелије се састоје из катоде, направљене од комбинације литијума, никла, мангана, кобалта и алуминијума, док анода најчешће подразумева графит.

Наравно, постоје и други делови батерије поред катоде и аноде, али је суштина нашег фокуса у хемијским минералима који се налазе у катоди.

Ископавање и прерада ових минерала је условљена технологијама значајне емисије угљендиоксида, као и само склапање батерија јер подразумева специфичне атмосферске (стерилне) услове у погонима.

Различита друштвена, и питања животне средине у овом смислу набројана су у анализама Међународне агенције за енергију (IEA), које за потребе ове анализе нећемо наводити појединачно.

Ипак, чињеница јесте да ове технологије нису зелене, а у прилог ЕВ не иде ни чињеница да је за производњу једног возила потребно око 200 килограма горе наведених хемијских минерала (катода), што је према налазима 6 пута више него у аутомобилима са унутрашњим сагоревањем.

Шта учинити?

Горе наведени налази IEA су изабрани због норматива који креирају државе чланице ЕУ, а који је због предприступног процеса наше земље значајан у том смислу.

У заинтересованој међународној заједници се сматра да ЕУ има веома високе стандарде у заштити животне средине, те је недавно отварање преговарачког кластера 4 са Републиком Србијом значајан корак у доприносу будућим нормативним решењима у овој области.

Нормативно наметање највиших стандарда у производњи ЕВ јесте императив сваког законодавца. Сходно, у том смислу важно је регулисати питања налазишта и прераде руда које садрже ове минерале, јер истраживања показују да ће се захтеви за производњом и употребом ЕВ нагло повећавати у наредним деценијама.

Политички проблем питања ЕУ и њеног тржишта, а то тржиште је једно од најзначајнијих у смислу аутомобилске индустрије, јесте у чињеници да је ЕУ увозник горе поменутих минерала неопходних за производњу ЕВ батерије.

Сходно, од прворазредног је интереса за ЕУ пронаћи одрживе залихе на тлу Европе и организовати неопходну производњу, у циљу смањења енергетске зависности континента. У овом питању лежи значај наших налазишта, али и обавеза да одговарајућим нормативним стандардима наметнемо поштовање животне средине у Републици Србији.

Такође, као што је већ наведено у тексту, напредак у процесу ”рециклирања” литијум-јонских батерија, односно укључивања тих остатака у процес који називамо циркуларна економија, као и напредак у релевантним технологијама обраде и производње би значајно утицао на одрживост ЕВ, односно њихов ”зелени” карактер.

Горе наведена студија, показује да би ефикасно рециклирање катоде довело до смањења емисије углендиоксида при производњи за читавих 50%.

Таквим иновацијама, оба циклуса ЕВ батерије која су наведена у хипотези ове анализе би могли постати ”зелени”, чиме би декарбонизација, односно смањење угљен диоксида кроз електрификацију саобраћаја дало потпуне и очекивање резултате, како је то и зацртано у бројним стратегијама одрживог развоја.

Таквим технолошким иновацијама, налазишта литијума у Србији не би представљала опасност по заштиту животне средине, него руднике даљег и значајнијег економског развоја наше државе.

Европска комисија је током 2020. године предузела нормативне кораке у циљу рециклирања батерија, те будућа примена ових норми у Србији представља недвосмислени значај даљег напретка, тј. велику развојну шансу у овом сектору.

(крај)

 

Аутор: Ђорђе Цицовић

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Ђорђа Цицовића можете прочитати овде:

Đorđe Cicović: Koliko su “zeleni” električni automobili? (prvi deo)

Преузмите андроид апликацију.