Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек изјавио је данас да ће Министарство наставити континуирану политику када су у питању инфраструктурни пројекти и да очекује завршетак и реконструкцију већег броја здравствених објеката.
Током посете Клиничком центру Ниш и разговора са директорима 23 здравствене установе са територије Нишавског округа, Ђерлек је рекао да се очекујемо завршетак Универзитетског-клиничког центра у Београду, а да се радови на Универзитетско-клиничком центру у Новом Саду одвијају по плану.
„Очекујемо да ове године почне изградња Клиничко-болничког центра у Крагујевцу, реконструкција 20 општих болница и 50 домова здравља. То јасно говори колико је држава заинтересована за изградњу здравственог система“, поручио је Ђерлек.
Он наводи да ће бити настављена набавка најсавременије опреме, а да очекује да се настави тренд запошљавања најбољих студената и кадрова, јер за успешан здравствени систем, каже, требају те три карике.
„Идеја министарке Грујичић је да се ради на побољшању организације, тако да нам је приоритет реорганизација примарне здравствене заштите. Циљ те реформе је да физички и географски приђемо што ближе пацијентима. Здравствену заштиту морају добити и људи који живе 20 километара далеко од домова здравља“, истакао је Ђерлек.
Како је рекао, идеја је и да се на домове здравља спусти део специјалистичких прегледа и дијагностике, јер, наглашава, имамо веома способне људе у тим установама.
„Циљ нам је да на том нивоу решимо проблеме 60 одсто наших пацијената и растеретимо секундарну и терцијарну здравствену заштиту, које су овом тренутку оптерећене. Циљ нам је да унапређујемо здравствени систем Србије и јавно здравље и изаћи ћемо са два или три предлога пред председника државе, премијерку и министра финансија“, нагласио је Ђерлек.
Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић, рекла је да је стање са лековима у Србији боље него у другим државама.
„Тржиште је снабдевено и биће снабдевено. Проблема немамо нити ћемо имати. Друге државе имају проблема зато што или не могу или неће да плаћају више цене због раста цена сировина, транспорта, енергената и амбалаже. Србија нема тај проблем – ми плаћамо“, истакла је Радојевић Шкодрић.
Апеловала је на грађане да не купују веће количине лекове, јер се тиме прави вештачка несташица.
Она је истакла да су спорадичне несташице лекова редовна појава.
Што се тиче несташице антибиотског сирупа, проблем је, каже директорка РФЗО, био у производњи због проблема са сировинама, а не са ценом.
Како је објаснила, проблем је био за синацилин, чије су замене панклав и оспамокс.
„Панклав и синацилин производе Хемофарм. Несташице панклава није уопште било, а када је у питању синацилин, повећана је и производња и увоз. Поред тога, повећали смо увоз оспамокса. Све је плаћено и ове недеље стигло је 15.000, а следеће недеље стиже 70.000. На тај начин, тржиште је потпуно снабдевено чак и синацилином, и не само тржиште, већ су створене вишемесечне залихе“, истакла је Сања Радојевић Шкодрић.
Директор Клиничког центра Ниш Зоран Перишић казао је да његова установа има велику подршку РФЗО и Министарства здравља
„Две године несташица готово да није било, добили смо много нове опреме. У ове две године, колико сам ја директор Клиничког центра, буџет је увећан са девет на 14,5 милијарди и то показује како држава брине о здравству југа Србије“, поручио је Перишић.
Он је најавио да наредне недеље почиње реконструкција Инфективне клинике средствима одобреним од Министарства здравља, а за њом врло брзо и реконструкција Клинике за кардиологију.
Затим ће се, каже, наставити напори за обезбеђивање средстава за реконструкцију породилишта.
Brnabić sa Šoleom: Konstruktivna uloga SAD u očuvanju mira u regionu
Преузмите андроид апликацију.
