Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да ће питање НИС-а бити решено тек након званичног потписивања купопродајног уговора између мађарског МОЛ-а и руског Гаспромњефта, као и да ће Србија куповином додатних пет одсто акција у компанији стећи могућност да контролише одређене одлуке у пословању НИС-а.
Министарка је навела да је поред потписивања купопродајног уговора, остало да га амерички ОФАК одобри, али и да Србија и Мађарска потпишу међудржавни споразум.
“Није готово док није готово”, рекла је Ђедовић Хандановић за ТВ К1.
Србија је у преговорима о продаји НИС-а успела да договори повећање власничког удела за пет одсто, а министарка каже да ће то држави омогућити да утиче на усвајање стартегије развоја компаније, продају ћерки фирми и повећање капитала у њима, али и на потписивање нових уговора и ниво задужења.
Министарка је истакла да нису тачни наводи да Руси нису разматарали Србију као потенцијалног купца НИС-а наводећи да проблем није био новац, већ одређени интереси.
“Ми смо одвојили буџетска средства и преко, да кажем, неке познате очекиване тржишне вредности. Ми смо били спремни, али су постојали одређени интереси и одређене ствари о којима не можемо јавно да говоримо. Оно што ми нисмо желели ниједног момента јесте да се замеримо ниједној страни”, рекла је Ђедовићева.
Мађарска компанија МОЛ и руски “Гаспромњефт” договорили су 19. јануара основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који ће разматрати амерички ОФАК.
Чека се завршетак трансакцијских докумената за НИС и одговор ОФАК-а
Министарка рударства и енергетике изјавила је данас да се по питању даље процедуре око Нафтне индустрије Србије чека да се заврше тзв. трансакцијски документи и да они онда буду послати ОФАК-у и да ОФАК каже “да” или “не”.
“Они имају ту дискрециону моћ”, рекла је министарка за ТВ К1.
Навела је да има још питања која су важна за америчку администрацију а нису скроз завршена и потписана, као што је рецимо питање плаћања.
“Али то је већ однос Америке и Русије, које имају замрзнуте асете и с једне и с друге стране. То је шира тема, али опет битна и за ову трансакцију”, рекла је Ђедовићева.
Истакла је да не очекује да ће се то преломити преко наших леђа и оценила да смо ми на добром путу решења проблема.
“Оно што је важно јесте да Рафинерија нафте ради, први дизел је јуче изашао на тржиште, као што смо и рекли. И остали нафтни деривати ће пратити ту динамику, још сирове нафте ће долазити путем ЈАНАФ-а. Ми ћемо зановити наше резерве сирове нафте које смо уступили Рафинерији”, нагласила је министарка.
Одговарајући на питање да ли ће бити неке промене у односу на манаџмент у смислу да ли ћемо имати више наших људи у топ манаџменту фирме, рекла је да се до тих детаља још није стигло.
О томе ће се према њеним речима причати у наредна два месеца пре свега зато што ће бити потребно да се усвоји и реновирани статут и реновирани оснивачки акт, као интерна документа предузећа која ће дефинисати те ствари али за то, како је истакла има још неколико недеља.
Као веома добро је оценила то што би удео у НИС-у требало да има и компанија ADNOC.
“То је велика светска компанија за производњу сирове нафте, значи национална компанија Уједињених Арапских Емирата, са којима Србија има изузетно добре односе. Темеље тих односа је поставио председник Вучић. Они су светска звезда у нафтном сектору, само да свима буде јасно и пристали су да са нама разговарају. Они имају одређене односе и са Мађарском, али да не заборавимо да имамо изузетно пријатељске односе што потврђује и број посета с обе стране и сарадња у различитим другим областима. Они су са нама разговарали и рекли да желе да помогну Србији и зато су се и укључили”, рекла је она.
Навела је да Србија жели да ADNOC буде присутан на нашем тржишту.
“У целој тој конфигурацији у којој треба да обезбедите, пре свега, најбоље за Нафтну индустрију, али и најбоље за Републику Србију, а и да дође до скидања санкција и да имате једну светску компанију као је ADNOC и компанију из Мађарске која нам је пријатељска земља, ми долазимо до најбољег исхода”, рекла је она.
Додала је да постоје и одређене границе у којима се креће у оваквим околностима у зависности од динамике преговора.
Поручила је да је за Србију плус то што је једна звезда у нафтном сектору заинтересована за наше тржиште и нашу компанију, да има учешће у њој и да наставимо стратешки дијалог и развијање добрих односа.
Настављамо разговоре о гасу са Русијом, ипак не очекујем дугорочни уговор
Ђедовић Хандановић је изјавила да ће Србија наставити разговоре са Русијом о гасу и да је увек имала повољније цене у односу на тржишне, али да у будућности, ипак, не очекује дугорочне уговоре због актуелних геополитичких и тржишних околности.
Министарка је да ће свакако разговори са Русима о томе бити настављени.
“Ми са Руском Федерацијом увек имамо конкурентне цене у односу на тржиште. Примарна је нафтна формула, у зависности од кретања цена нафте на светском тржишту, док је мањи део везан за берзанске цене. Пакет нам је увек био значајно повољнији од берзанске цене гаса”, рекла је она одговарајући на питање да ли би нови аранжман могао да промени цену гаса.
Ђедовић Хандановић је нагласила да Србија у преговорима о гасном аранжману полази од исте цене и да је до сада руска страна прихватала разговоре на том нивоу.
Министарка је истакла да смо ми урадили све што је до нас, да испоштујемо традиционално пријатељство са Русијом, односно да се Србија према Русији понашала “фер, транспарентно и више него стрпљиво, поштујући традиционално пријатељство и добре политичке и економске односе, додајући да мисли да ће то руска страна знати да цени.
Говорећи о најавама које су пренели медији да Хрватска планира изградњу гасне интерконекције са Србијом, која би омогућила приступ ЛНГ терминалу на Крку, и додатно ојачала енергетску безбедност региона, Ђедовић Хандановић је рекла да Србија потенцијално разматра тај пројекат као додатни правац снабдевања, али да постоји одређена доза опреза због ранијих искустава.
“Та инртерконекција као додатни правац снабдевања за нас је битна, али да ли ће доћи до неког потписивања споразума о намери изградње интерконекције, видећемо. Значи, разговараћемо о томе, причаћемо, размишљаћемо”, рекла је она.
Како је навела, знајући искуства из прошлости, тај правац и извор снабдевања за нас су донекле несигурни, не због Србије већ понашања Хрватске у одређеним околностима подсетивши на проблеме у вези са испорукама сирове нафте преко Јанафа.
“Србија је велико тржиште у овом региону, Србија има планове да се шири, да повећава потрошњу њена привреда расте и у том смислу су Хрвати заинтересовани за то. Ми разматрамо да ли смо заинтересовани, знамо и шта то значи, и технички и тако даље”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Србија ће од МОЛ-а купити још 5% у НИС-у, удео АДНОЦ-а неће бити безначајан
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да је предвиђено да МОЛ преузме од Гаспромњефта 56 одсто власништва у НИС-у, а онда Србија да добије од МОЛ-а још пет одсто удела, као и да у МОЛ и ADNOC у заједничкој компанији имају нешто преко 51 одсто у Нафтној индустрији Србије.
Ђедовић Хандановић је рекла на ТВ К1 да ће у новој компанијиа МОЛ-а и ADNOC-а свакако МОЛ бити већински власник и да се ми сада договарамо, пре свега, са МОЛ-ом.
“Гаспроњефт продаје МОЛ-у, као главном купцу, а иза тога би требало да постоји заједничка компанија између МОЛ-а и ADNOC-а. Они ће уредити своје односе, односно проценте. Ти преговори нису још увек завршени, тако да ја немам прецизан податак да га кажем, али удео ADNOC-а није безначајан”, рекла је Ђедовић Хандановић за ТВ К1.
На питање да ли ће се када амерички ОФАК одобри договорени аранжман правити нова фирма између МОЛ-а и ADNOC-а, министарка је рекла да хоће или да ће се то радити паралелно, као да ће то све бити представљено транспарентно америчкој администрацији.
“У том смислу и након тога Србија од МОЛ-а откупљује тих пет одсто, али то се све дешава паралелно, или од МОЛ-а и ADNOC-а заједно. Ми се у сваком случају договарамо у овом моменту са МОЛ-ом, а знамо да у позадини, наравно, разговарамо и са ADNOC-ом. Они праве заједничку фирму. Идеја је да заједничка фирма има 56 одсто, а да Србија добије додатних пет одсто”, казала је она.
На питање ко Арапима продаје проценат, Ђедовић Хандановић је рекла да ће МОЛ и ADNOC имати укупно око 51,15 одсто власништва у НИС-у и да ће у заједничкој компанији учествовати у одређеном проценту.
Напоменула је да ће власник тих око 51 одсто бити заједничка фирма, а не МОЛ и ADNOC појединачно.
“Али у тој фирми већински власник је МОЛ и ми се с МОЛ-ом договарамо, он ће као већински власник одлучивати”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Прво пуњење нових резервоара за нафтне деривате у Смедереву у петак
Министарка рударства и енергетике изјавила је данас да очекује да у петак почне прво пуњење четири нова резервоара за нафтне деривате од укупно планираних шест у Смедереву, чиме Србија додатно јача енергетску сигурност.
Она је за ТВ К1 подсетила да су четири резервоара нафте у Смедереву добила дозволу за пробни рад 31. децембра 2025 и навела да се очекује да преостала два буду завршена до 15. фебруара након окончања комплетне техничке и безбедносне документације.
“Ја ћу посетити резервоаре јер сам их посетила и док је изградња била у току, али не и откад су завршени и пуштени у пробни рад. Имаћемо их укупно шест, завришићемо их све до 15. фебруара”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Како је нагласила све безбедносне процедуре морале су да буду испоштоване.
“Бродови пристижу са првим нафтним дериватима, пре свега евродизелом, и очекујем да пуњење почне у петак”, казала је Ђедовић Хандановић
Према њеним речима, укупан капацитет тих шест резервоара нафте је 120.000 кубних метара у којих може да стане близу 100.000 тона нафтних деривата, а то значи 11 додатних дана сигурног снабдевања.
Министарка је нагласила да је Србија за четири године дуплирала резерве и успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта чак и у периоду када готово 100 дана није било дотока сирове нафте.
“Захваљујући значајном повећању резерви еуродизела за 72 одсто у претходне три године Србија је успела да обезбеди стабилно снабдевање тржишта чак и у периоду када готово 100 дана није било дотока сирове нафте, а ми нисмо имали никакве поремећаје”, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је подсетила да је Србија пре три године имала резерве за 33 дана просечног увоза, док је данас тај ниво подигнут на 52 дана, уз циљ да се током ове године обезбеди још додатних 15 дана.
“За четири године практично смо удвостручили наше резерве и енергетска сигурност је наш примарни циљ”, истакла је она.
Министарка је навела и да Србија у својим стратешким документима планира раст потрошње енергије до 2030. године од око седам одсто, за разлику од пројекција Европске уније које предвиђају пад потрошње.
Као пример навела је раст потреба дата центара у Крагујевцу, чији ће удео у укупној потрошњи у Србији порасти са садашњих 0,35 одсто на 1,3 одсто до 2028. године.
“Те потребе можемо да задовољимо сопственом производњом, али и куповином на слободном тржишту када је потребно, уз паралелно развијање нових капацитета”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила и да је у последње три године капацитет из обновљивих извора енергије повећани са 500 на 1.140 мегавата, односно више су него дуплирани.
“То јесте делом приватни сектор, нешто јесте државни сектор, али већином је приватни. За све те електране имамо уговоре о откупу струје између тих произвођача и Електропривреде Србије. Значи опет јачамо да кажем све оно што остаје у земљи, односно не ризикујемо да се та струја извезе”, рекла је министарка рударства и енергетике Србије.
Како је нагласила Србији апсолутно треба и нуклеарна електрана, јер је
нуклеарна енергија неопходна као замена за базну енергију у периоду после 2038. године, имајући у виду застарелост термоелектрана на угаљ, ограничене количине овог енергента и високе емисије загађења.
“Нама је тренутно базна енергија угаљ и њега имамо у ограниченим количинама. Угаљ није неисцрпно добро, поред тога што су емисије загађења веома високе из производње у термоелектранама, а поготово старих које су, као југо који и даље вози на више од 200.000 километара. Значи, једноставно, оне ће кад тад свој век достићи, али није идеја да се ти блокови гасе, већ да се стављају у хладну резерву где заиста не могу више да трче тај спринт, да не кажем маратон и једноставно онда ће се конзервирати да могу да се ставе у употребу када је то неопходно”, казала је Ђедовић Хандановић.
Према њеним речима и цена производње из тих термоелектрана је највећа, зато што су то неефикасни блокови, али како је нагласила они су нама драги јер су стабилни и знамо енергију.
Министарка је навела и да енергетика захтева планирање 15 до 20 година унапред, додајући да се ради на новим производним капацитетима у државном власништву.
Реч је како каже о великим соларним електранама са батеријским складиштима, реверзибилној хидроелектрани Бистрица, гасним електранама, као и ревитализацији постојећих хидроелектрана.
“Што се тиче нових гасних електрана, то је замена за базну енергију која нам долази из угља, наше термоелектране су старе по 40, 50, 60 година, а неке хидроелектране су и старије од тога, ради се ревитализација и Власинске хидроелектране и ускоро Бистрице. Зворник је завршен, ревитализација Бајне Баште је завршена, Потпећ нам долази и значи ми сваким даном да кажем, јачамо те капацитете, али радимо и на стварању нових. Да не заборавимо и преносну и дистрибутивну мрежу, односно све оно што ту произведену енергију треба да пренесе до крајних потрошача и то су исто захтевни пројекти”, закључила је Ђедовић Хандановић.
Добронамерне критике председника, у енергетици много урађено
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да су критике председника Србије Александра Вучића, које је изнео на седници владе у недељу, види као добронамерне и нагласила да је у енергетици много тога урађено – за три године више него у последњих 30 година, али да још доста тога треба да се уради.
“Ја мислим да су то пре свега добронамерне критике са освртом на будућност. Оно што знамо је шта смо урадили у прошлости, а урадили смо много тога. Ја бих рекла да смо у последње три године урадили више него у последњих 30 година”, рекла је Ђедовићева за ТВ К1.
Истакла је да смо последњи производни капацитет пустили у погон у Србији 1991. године.
“Након тога, ето, после 33 године, смо пустили крајем 2024. године нови термоблок у Костолцу, а 2025. прву соларну електрану у нашем државном предузећу, али у оквиру нашег енергетског државног система, као и прву ветроелектрану. То је све укупно додатних 426 мегавата. Први пут смо диверсификовали изворе гаса”, рекла је Ђедовићева.
Подсетила је да је изграђена гасна интерконекција између Србије и Бугарске и да смо се до тада ослањали само на један правац снабдевања гасом из Руске Федерације, то јест од Гаспрома.
“Са Гаспромом 30 година имамо успешну сарадњу, значи ми од 1996. имамо сарадњу са Руском Федерацијом на коју се ослањамо, пре свега, када је снабдевање гасом у питању, али и изградње гасне инфраструктуре, завршетком гасне интерконекције Србија-Бугарска, значи можемо да допремамо гас из алтернативних извора снабдевања пре свега из Грчке, али и из Азербејџана, других земаља, других извора, других снабдевача”, рекла је министарка.
Она је навела да је то за сигурно снабдевање веома важно, иако су те количине још увек недовољне да се снабде цело српско тржиште.
“Због тога се и убрзано ради на припрему пројекта нових гасних интерконекција, пре свега са Северном Македонијом и са Румунијом. То не значи да ми нужно не треба више да се ослањамо на најјефтинији гас, а то јесте гас који добијамо из Русије, али да можемо да имамо друге опције”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Станковић: Аутономију универзитета руши онај ко политизује универзитет, а то је Ђокић
Преузмите андроид апликацију.
