Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас у Атини да Србија планира да настави да ради на повезивању са суседима у сектору гаса, преносне електричне енергије и транспорта нафте, које је услов веће енергетске сигурности и даљег напретка у енергетици.
Ђедовић Хандановић у Атини учествује на Министарском састанку Групе на високом нивоу о енергетској повезаности Централне и Југоисточне Европе (ЦЕСЕЦ) у Атини, на којем су присутни министри из земаља централне и југоисточне Европе, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.
Министарка Ђедовић Хандановић истакла је да је енергетска сигурност Западног Балкана уједно и енергетска безбедност Европе и главна тема како да се боље повежемо да бисмо имали већу сигурност снабдевања кроз енергетску инфраструктуру, али и кроз трансформацију сектора електричне енергије који је приоритет у енергетској транзицији.
Кад је реч о Србији, она је навела да је тема разговора била и изградња реверзибилних хидроелектрана, пре свега РХЕ Бистрица.
Како је објаснила, намера је да се са Румунијом додатно појача повезаност, имајући у виду да је у плану проширење капацитета хидроелектрана на Ђердапу, а у перспективи и градња нове, реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.
„Регионално повезивање нам је важно и како бисмо изграђене нове капацитете из обновљивих извора енергије (ОИЕ) могли лакше и брже да интегришемо на мрежу“, рекла је министарка.
Она је истакла да ће, после гасне интерконекције Србија-Бугарска, Србија радити на повезивању и са Северном Македонијом и Румунијом, што ће донети додатне изворе гаса у случају потребе, док је у нафтном сектору приоритет градња новог нафтовода између Србије и Мађарске.
Министарка рударства и енергетике објаснила је да се разговарало и о водонику као енергенту будућности, за који се Србија припрема кроз доношење неопходне регулативе за развој водоника, као и кроз разговоре о могућностима за производњу овог енергента у нашем индустријском сектору.
Ђедовић Хандановић је истакла и планове за развој преносне мреже.
„Са Мађарском ћемо дуплирати наше преносне капацитете, а у перспективи и са Бугарском, изградњом Централно-балканског коридора. Завршетком Трансбалканског коридора повезаћемо се боље са Црном Гором и Босном и Херцеговином, Румунијом и Италијом“, рекла је она.
Она је нагласила је да је Србија препозната као лидер у зеленој енергетској транзицији у оквиру Енергетске заједнице, због напретка који је остварен у претходних годину дана у области декарбонизације и реформама спроведеним у енергетском сектору.
„Повезивање са земљама чланицама ЕУ, али и осталим суседним земљама, дигитализација, правовремена изградња прекограничне енергетске инфраструктуре су нам неопходне да бисмо осигурали стабилност снабдевања. За то су потребне инвестиције и очекујемо снажну подршку међународних партнера и ЕУ на овом путу.
Србија јача капацитете у јавном и приватном сектору, јер само синергијом можемо да остваримо циљеве које смо поставили, као што је 45 одсто производње електричне енергије из ОИЕ до 2030. године“, навела је она.
Министарка рударства и енергетике на маргинама Министарског састанка разговарала је и са европском комесарком за енергетику Кадри Симсон, која је похвалила видљив напредак Србије у енергетском сектору и ефикасну реализацију пројеката у области енергетике, пре свега завршетак изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска и успешно завршен процес аукција за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије, који је био потпуно дигитализован и у складу са ЕУ стандардима.
U Srbiji više od 108.000 preduzeća, najviše iz oblasti trgovine
Преузмите андроид апликацију.
